Ono što najbolje znam
to sam ja sam
sve svoje folove i bolove
sve svoje zamke i veštine
sve svoje mudrosti
i nemudrine
sve sastavne delove
koji mi dušu i telo čine
Da budem pametan
ne želim
pamet je mana slabih
Da drugima drobim o njima
vama o vama
onima o njihovim mukama
ovima o ovimskim lepotama
raznima o razlikama
izabranima o sličnostima
bezličnima o licima
ne želim
Ono što najbolje znam
to sam ja sam
Pa ko želi moj slučaj
na tanjiru
neka ostale ostavi na miru
mnome dok se bavi
Tek ako na mestu nekom
moj hod o kamen zapne
priča o nepričavu
pesma o muklinu
dobrota (kojom se kitim)
o zub lažne guje
tek tada
neka se psovka čuje
i kletva
i bašmebriga
dragog čitaoca
Tek ako neko
sebe na fotosu moje duše pozna
neka se otvori rana
nevidljiva a grozna
među nama
Jer ono što najbolje znam
to sam ja sam
a nisam sladak
i nisam lekovit
i nisam pristojan
ni pristajan na sve
Negde postoji taj mir
taj zamireni čir
seoskog porekla
al' ne znam gde
Pa ako neko
na njega slučajno nagazi
koračajući bezbrižno
po svojoj životnoj stazi
nek znači
da sam ja kriv
što sam puteve zameo
zamrsio pobrko
nek znači
da sam uzalud živ
i da uzalud pišem
Da li
da budem pametan želim
(pamet je mana slabih)
slabošću da se branim
komplekse porazima da hranim
da li
u ovom dobu
jednom nogom u nebu
drugom nogom majci u drobu
trećom nogom u hlebu
a glasom u grobu
kosti me čuju
ušne koščice trepere
nakovnji i čekići
bivših
Zamišljam da sam inženjer
konstruišem buduće ljude
nacrte neke imam
proračune i skice
ali maltera nemam
ni cigli
niti kreča
Ovima ovde da trtljam
gluvima da urličem
nemima da gluvaram
tričavima da prodajem trice
neću
nemoć mi moja preča
Ono što najbolje znam
to sam ja sam
pa zato velike teme
egzaltacije i teoreme
o sudbinama Boga i nacije
ostavljam drugim piscima
ja ću basne o psima
o jazavcima i lisicama
o vukovima i ovcama
sve ono što ne dolikuje
drugim piscima i pisicama
Životinje me se tiču.
