Kada bi se trenucima davala
imena kao mališanima
a minutima kao vetru,
kao svetlosti,
kao travi,
meni bi se svi sati
u ovim dečačkim danima
jednako zvali:
kao neko sa viticama plavim.
Kad bi se danima u nedelji
davala imena kao deci,
i nedeljama,
recimo,
kao da su cvetovi,
ili vode i trave, i listovi
za mene bi se,
redom,
svih dvanaest meseci,
jednako zvali:
kao neko
sa nosom prćastim
i pegavim.
I godišnja bi se doba
Tako nekako zvala.
Bucmasto.
Tršavo.
Divno.
I godine.
Sav život.
Sve što se namigivalo
Ili sakrivalo.
Sve bi se isto zvalo.
Jednim imenom.
Ženskim.
Srneći.
I naivno.
Jedino bi se muški
i mangupski prezivalo.
