Putujemo, bar u snu noćas
opet u Moskvu,
spremi brijače, rupce i kravate.
Zaštitiće nas tama i samoća
koje begunce uvek štite i prate.
Projurićemo kolima munjevito
kao što jure s kraljem zemlje strane
da ne bi, odnekuda, dopao rane,
i srcem ću te zaklanjati pritom.
U vozu nemoj se bojati konduktera, -
deca i mrtvi ne plaćaju karte.
I da te spaze, sumnjam da će da te vrate
i da pogode s kime u svet smeram.
Prevešću te neopaženo do cilja
kao što opasne i dragocene stvari
preko granice
prevezu krijumčari.
Uzećemo sobu na petom katu,
ili već koji bude bio krajni,
tako opet blizu oblaku i jatu
doživećemo draž strepnji i tajni.
Danju budi svetlost, noću pramen mraka,
da nas ne oda kakva sitnica glupa,
da ne opaze kako uza me stupaš
ni ljudi niti koji od vukodlaka.
Tako možemo i gde se čita i ruča,
u crkve i na groblja zajedno pasti.
Polazimo u zimu i, za svaki slučaj,
ponesi svoj vuneni džemper pepeljasti.
