tag:blogger.com,1999:blog-21477309816171356832012-02-17T00:50:06.670+01:00Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comBlogger371100tag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-66857580117660329492009-07-06T11:10:00.003+02:002009-07-06T11:12:49.595+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SlG_8zcLcHI/AAAAAAAACW8/_n9VWhxo51E/s1600-h/24705-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 142px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SlG_8zcLcHI/AAAAAAAACW8/_n9VWhxo51E/s200/24705-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5355272483241685106" border="0" /></a><br /><br />Ono što najbolje znam<br />to sam ja sam<br />sve svoje folove i bolove<br />sve svoje zamke i veštine<br />sve svoje mudrosti<br />i nemudrine<br />sve sastavne delove<br />koji mi dušu i telo čine<br /><br />Da budem pametan<br />ne želim<br />pamet je mana slabih<br /><br />Da drugima drobim o njima<br />vama o vama<br />onima o njihovim mukama<br />ovima o ovimskim lepotama<br />raznima o razlikama<br />izabranima o sličnostima<br />bezličnima o licima<br />ne želim<br /><br />Ono što najbolje znam<br />to sam ja sam<br /><br />Pa ko želi moj slučaj<br />na tanjiru<br />neka ostale ostavi na miru<br />mnome dok se bavi<br /><br />Tek ako na mestu nekom<br />moj hod o kamen zapne<br />priča o nepričavu<br />pesma o muklinu<br />dobrota (kojom se kitim)<br />o zub lažne guje<br />tek tada<br />neka se psovka čuje<br />i kletva<br />i bašmebriga<br />dragog čitaoca<br /><br />Tek ako neko<br />sebe na fotosu moje duše pozna<br />neka se otvori rana<br />nevidljiva a grozna<br />među nama<br /><br />Jer ono što najbolje znam<br />to sam ja sam<br />a nisam sladak<br />i nisam lekovit<br />i nisam pristojan<br />ni pristajan na sve<br /><br />Negde postoji taj mir<br />taj zamireni čir<br />seoskog porekla<br />al' ne znam gde<br /><br />Pa ako neko<br />na njega slučajno nagazi<br />koračajući bezbrižno<br />po svojoj životnoj stazi<br />nek znači<br />da sam ja kriv<br />što sam puteve zameo<br />zamrsio pobrko<br />nek znači<br />da sam uzalud živ<br />i da uzalud pišem<br /><br />Da li<br />da budem pametan želim<br />(pamet je mana slabih)<br />slabošću da se branim<br />komplekse porazima da hranim<br />da li<br />u ovom dobu<br />jednom nogom u nebu<br />drugom nogom majci u drobu<br />trećom nogom u hlebu<br />a glasom u grobu<br />kosti me čuju<br />ušne koščice trepere<br />nakovnji i čekići<br />bivših<br /><br />Zamišljam da sam inženjer<br />konstruišem buduće ljude<br />nacrte neke imam<br />proračune i skice<br />ali maltera nemam<br />ni cigli<br />niti kreča<br /><br />Ovima ovde da trtljam<br />gluvima da urličem<br />nemima da gluvaram<br />tričavima da prodajem trice<br />neću<br />nemoć mi moja preča<br /><br />Ono što najbolje znam<br />to sam ja sam<br />pa zato velike teme<br />egzaltacije i teoreme<br />o sudbinama Boga i nacije<br />ostavljam drugim piscima<br />ja ću basne o psima<br />o jazavcima i lisicama<br />o vukovima i ovcama<br />sve ono što ne dolikuje<br />drugim piscima i pisicama<br /><br />Životinje me se tiču.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-6685758011766032949?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-48423364416174008592009-07-01T16:04:00.003+02:002009-07-01T16:05:25.698+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Skts9XPG6nI/AAAAAAAACSU/_y1dW6B8qGc/s1600-h/9999-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 144px;" src="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Skts9XPG6nI/AAAAAAAACSU/_y1dW6B8qGc/s200/9999-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353492383525169778" border="0" /></a><br /><br />Nikad te niko neće ovako tesno grliti<br />uznemirenu i belu.<br /><br />Ja sam mornar bez kompasa<br />kome uvek polude lađe.<br /><br />Nikad ti niko neće<br />ovako u krvotok uliti<br />poslednju nežnost celu,<br />i pronaći u tebi i nadu i beznađe.<br /><br />Nikada više nećes<br />ovako divno truliti<br />u običnom hotelu,<br />a ne želeti ipak odavde da izađeš.<br /><br />Ti si najukusnija krv sveta<br />koju sam upio hlebom<br />mog mrkog trbuha.<br /><br />Ti si so sa oteklih usana<br />koje smo oljuštili očnjacima<br />i prosuli po mojim bedrima<br />i tvojim dojkama.<br /><br />Ti si najbeskonačnije,<br />najubitačnije nebo<br />kraj mog rumenog uha.<br /><br />Najbesramnija devojka<br />koju sam sreo među ženama.<br /><br />Najstidljivija žena<br />koju sam sreo među devojkama.<br /><br />Kad ti izgovaram ime,<br />usta su mi puna krzna,<br />i tamjana,<br />i cveća,<br />i mesa.<br /><br />U očima mi grme grčevi svetlosti.<br />U temenu se protežu<br />grobovi grbavi.<br /><br />Kad ti izgovaram ime,<br />sav sam popljuvan,<br />i čist,<br />i mek,<br />i grešan,<br />i besan.<br /><br />I polumrtav od ljubavi.<br /><br />Vidiš koliko mi odjednom<br />razrokih zvezda<br />zoblje sa dlana,<br />zubima od zrele zobi.<br /><br />Čuješ kako mi vinogradi<br />štucaju u džigerici,<br />i seme iz mesa<br />svetluca kao svitac pod čokoćem.<br /><br />Naučio sam da uz tebe ričem,<br />i naričem,<br />i milujem,<br />i drobim.<br /><br />Kad ti izgovaram ime,<br />sav sam ošamućen od sunca,<br />i bezbroj zamorenih reči<br />u ošurenom grlu mi klokoće.<br /><br />Vidiš kako sam ti ovo srce<br />od riđeg cica<br />noktima zakovao<br />za obnaženi levi rever.<br /><br />Pod pazuhom sam ti otkrio<br />toliko mnogo ptica<br />koliko nikad odjednom<br />nije video ovaj beskrilni sever.<br /><br />Hoću da mi zenice pokipe<br />između tvojih trepavica.<br /><br />Da budeš ravna od podavanja<br />i do kostiju prosta od prkosa.<br /><br />Hoću da sva lica,<br />od mrtvačkih sanduka<br />do dečjih kolica,<br />imaju tvoje prve bore oko usana<br />i pege oko nosa.<br /><br />Ovo ti se svetim<br />u ime svih onih koji su te želeli<br />po vozovima,<br />po šetalištima,<br />po bioskopima,<br />a nikad ih nisi dotakla.<br /><br />Ovo sam se nagutao tvoje plave haljine<br />za sve preživele i nedoživele žeđi,<br /><br />za sve što mi se u temenu klati<br />i u ramenima visi.<br /><br />Ti si ono najlepše što sam uselio<br />u oči zelene od stakla,<br />u oči žute od gleđi.<br /><br />Ti si sve ono jesi.<br />I sve ono što nisi.<br /><br />Britvom ću morati<br />da te ljuštim sa sebe,<br />da te do krvi, kao krljušt, skidam.<br /><br />Moraću da te otkidam<br />kao ljušturu školjke<br />uraslu u škrapu krečnu.<br /><br />Jer video sam te svu.<br />Do stida.<br />I mnogo dublje od stida.<br /><br />Jer video sam te večnu,<br />i isprljanu,<br />i mlečnu.<br /><br />Zaboraviću ti usne na trbuhu,<br />kao beduin dve preklane kamile<br />u pustinji bez vode.<br /><br />Sto vekova ću ostati ukopan korenjem<br />u bele peskovite bregove<br />tvog užarenog tla.<br /><br />Sto vekova ću zbog tebe<br />noktima da se krstim<br />i kutnjacima molim.<br /><br />Mesečinu ću kao ražanj<br />u grkljan da zabodem.<br /><br />Sto vekova ću ovako da te volim,<br />užasno da te volim,<br />sav od paperja i sav od zla.<br /><br />Beži zato dok možeš!<br /><br />Ja sam već hiljadu suša<br />ovom krvlju nadojio.<br /><br />Beži!<br />Ja sam već hiljadu potopa<br />ovim mesom potopio.<br /><br />Ja sam Crvenkapa koja večera vukove.<br /><br />Spasavaj se.<br />Silazim ti u utrobu kao noćna smena<br />u rudnik srebra.<br /><br />Kad ti izgovaram ime,<br />ja sam i smešan i velik,<br />kao bog<br />koji se u jesen neizlečivo opio,<br />pa skita po vojničkim igrankama,<br />namiguje na ptice<br />i deli okolo svoja poslednja rebra.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-4842336441617400859?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-3944919280953938722009-07-01T16:03:00.002+02:002009-07-01T16:03:41.129+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktssFvfLNI/AAAAAAAACSM/9dSs7IH5cuA/s1600-h/25444-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktssFvfLNI/AAAAAAAACSM/9dSs7IH5cuA/s200/25444-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353492086771363026" border="0" /></a><br /><br />Možda niko nije umeo da te želi ovako<br />kao ja noćas.<br /><br />Tvoje ruke bele kao samoća.<br />Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.<br />Tvoj malo šuštavi glas.<br /><br />Sa nosom dečački prilepljenim<br />uz okno vagona,<br /><br />nejasan samom sebi<br />kao oproštajno pismo padavičara<br /><br />i čudno uznemiren toplinom<br />kao razmažen pas,<br /><br />putujem, evo, putujem,<br />da natrpam u glavu još neslućene predele,<br />da drveću poželim najlepšu noć<br />na svetu,<br /><br />da se vrtim kao lisce,<br />kao vetar po travnjacima,<br />kao zvezde i ptice.<br /><br />Da malo nemam plan.<br /><br />Da imitiram klavijature,<br />liftove<br />i okean.<br /><br />Da zaboravim ruku na tvom struku.<br />I lice uz tvoje lice.<br /><br />Morao sam da izmislim da si nešto sasvim,<br />sasvim trajno.<br />Drukčije ne bih izdržao<br />okovan u ova usijana rebra.<br /><br />Uobrazio sam da sam te već viđao<br />u lađarskim lengerima,<br />u naočarima starih prodavaca lozova<br />i zarđalim očima limenih bogova<br />na seoskom raspeću.<br /><br />Veče je opet nekako sumanuto sjajno,<br />i daljine pod mokrim zvezdama<br />pune su mleka<br />i srebra.<br /><br />Morao sam da izmislim da si nešto sasvim,<br />sasvim beskrajno,<br />u ovim batrgavim noćima<br />što imitiraju sreću.<br /><br />A o meni i ne pitaj.<br />Ko sam ja?<br />Niko.<br />Trava.<br /><br />Kunem ti se u sve one osvetljene prozore<br />kojima sam zavideo na zavesama<br />kad sam služio u mornarici.<br /><br />Ja sam rodjendan slona<br />i smrt mrava<br />na istoj slamarici.<br /><br />Zaista,<br />ti mene tako divno ne znaš.<br /><br />Hiljadu prašuma češlja kosu<br />u mom ušećerenom oku.<br /><br />Sanjam te s tugom noćima,<br />kao vojnik tudju pornografsku sliku,<br /><br />U meni stanuju kapele<br />i noćni lokali<br />i neki podivljali konji<br />preživeli u nekom ogromnom pokolju.<br /><br />U meni se dave brodolomnici<br />i kopna na vidiku.<br /><br />Tebi ću priznati:<br />ja, preispoljna kukavica,<br />umeo sam da bivam zapanjujuće hrabar<br />zbog regrutskih ogledala, zbog kojih mnogi<br />nikada neće postati invalidi.<br /><br />Pisao sam stihove da bude malo snošljivije<br />u muškim čekaonicama kožnih dispanzera.<br /><br />Razumeo sam kako je uškopljenim bivolima,<br />a sa rudarima sam imao običaj<br />da zlonamerno ćaskam<br />u oblacima i okeanima.<br /><br />Bio sam sve ono što bridi<br />i što se stidi.<br />Sve ono što se vidi i ne vidi u noćima.<br />Sve ono što se kazuje i ne pokazuje u danima.<br /><br />Ja sam taj što je molio<br />da se izmisli takva država<br />u kojoj vladaju kondukteri.<br /><br />Jedna država u kojoj svako može da putuje<br />kud god hoće.<br /><br />Ja sam taj što je sklapao ruke<br />da se izmisli jedna odlična država<br />koja sanjarima od malih nogu daje penziju<br />i školsku decu masovno vakciniše<br />protiv samoće.<br /><br />Sad više ništa nemam,<br />samo ovo srce,<br />ogromno,<br />gadno<br />i gladno.<br /><br />Ovaj rezervat divljih bubnjeva<br />i hipnotisani zoološki vrt.<br /><br />Pokazaću ti nilske konje moje tuge.<br />Zebre moje neozbiljnosti.<br />I majmune pijanstva.<br /><br />Pokazaću ti ovo u meni<br />što liči na opljačkanu kockarnicu<br />i opljačkanu smrt.<br /><br />Svi nekud odlaze.<br />Eno, pogledaj ih gde odlaze<br />kao pihtijasti zvuk zvona.<br /><br />Danima nekud odlaze kao miris izmirne,<br />nečujni,<br />i na prstima.<br /><br />U očima im malo glinenih perli,<br />i vašarskih bombona,<br />i malo iskrzane slame u ustima.<br /><br />Niko te zaista nije želeo<br />ovako stravično, kao ja noćas.<br /><br />Tebe sa mirisom sapuna,<br />mastila,<br />mirisom djačkih igranki,<br />pokislih revera,<br />magle<br />i tramvajske zvonjave.<br /><br />U mojim žilama za tebe teče<br />nekakva bela krv,<br />nešto kao čipka na tvom ramenu,<br />ili ukus tvojih sekutića u mojim dlanovima.<br /><br />Nešto kao poljubac<br />između dve nečitke izgužvane stranice<br />nekakvog na brzinu napisanog pisma.<br /><br />Ili nešto kao krv pod noktima<br />između dve najšarenije ponjave.<br /><br />A o kiši ti nisam ni rekao:<br />sve mi je usne ulubila.<br /><br />Malo me ljubila.<br />Malo ubila.<br /><br />Raskoračen nad sobom,<br />danima sam zverao u svoju zapenjenu zenicu<br />kao u namirisanu kadu.<br /><br />Pod kožom mi stanovala vretena.<br /><br />Pod temenom mi plastovi blata<br />zaudarali na četiri rata.<br /><br />Možeš misliti kako je bilo<br />kad uopšte i nisam imao brata<br />u tom gradu<br />gde su svake večeri ponovo hteli<br />glavu da mi ukradu.<br /><br />Imao sam samo bezbroj suludih koraka<br />od zida<br />do zida.<br /><br />I natrag:<br />od zida<br />do zida.<br /><br />Imao sam malo tuđeg smeha i plača<br />nataloženog na stvari.<br /><br />I onu jesen,<br />onu najlepšu jesen na svetu,<br />onu što miriše na kišu, kao Ciganka<br />kad žute haljine skida<br />i među krošnjama krvari.<br /><br />Vidiš kako ti mene divno ne znaš.<br />Možda ja nisam ni trava.<br />Možda sam samo napamet naučio trčanje<br />od porodilišta do spomenika<br />u nekoj panonskoj varoši<br />austrougarskog porekla.<br /><br />U meni jedno nebo,<br />obešeno za noge,<br />visi kao da spava,<br />a to je jedino nebo koje ne ume da spava.<br /><br />U meni jedno nebo visi kao zastava<br />od vetra strašno otekla.<br /><br />Voz tutnji.<br />Tutnji.<br /><br />Učini nešto da me bar tvoj grad<br />ne sretne<br />sa topovima samoće<br />ispaljenim u ova usta živa.<br /><br />Nadrobi mi u grlo ptičja krila<br />pomešana sa hlebom.<br /><br />Ne bleji vetar uzalud tako žalobno,<br />ružnije nego stado zatrudnelih ovaca<br />u zoru,<br />u dvorištu klanice.<br /><br />Točkovi tutnje.<br />Tutnje.<br /><br />A rebra su mi sve više<br />dve okrvavljene roletne<br />kroz koje srce šiklja<br />i ruke mi poliva,<br />kao mlaz vrele nafte<br />usijani vod trafostanice.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-394491928095393872?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-13631283260155646232009-07-01T15:56:00.000+02:002009-07-01T15:58:41.288+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktrcjfSILI/AAAAAAAACSE/URbVFO_H6O8/s1600-h/24777-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 127px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktrcjfSILI/AAAAAAAACSE/URbVFO_H6O8/s200/24777-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353490720366928050" border="0" /></a><br /><br /><div style="text-align: left;">Mi se čudno razumemo<br />k'o dva bola, k'o dva vala<br />k'o dva mosta u otkrića:<br />ja te volim čudno, nemo,<br />ti si ona čudna mala,<br />mašta drevna moga bića.<br /><br />O tebi su pitalice,<br />od vekova moje bile,<br />odgovor o kom se sanja.<br />Odgovor je tvoje lice<br />ti si slika one vile;<br />iz dečačkih nagađanja.<br /><br />I stvari snovi, evo<br />polagano nadolaze<br />k'o da ide vreme tavno.<br />Svaki gest tvoj ja sam snev'o,<br />znam napamet tvoje fraze<br />svaku reč sam čuo davno. </div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-1363128326015564623?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-50069974292057155612009-07-01T15:53:00.001+02:002009-07-01T15:54:49.825+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sktqn0oZpnI/AAAAAAAACR4/zHsbN4SLRog/s1600-h/25491-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 142px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sktqn0oZpnI/AAAAAAAACR4/zHsbN4SLRog/s200/25491-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353489814435505778" border="0" /></a><br /><br />Duša ti je raskidana, čista, bolna,<br />bleda kao lica ruskih nihilistkinja.<br />pogled ti je gorak i svet, ko u madona,<br />u kapelama gde kandilo jedva tinja.<br /><br />Ozbiljna si i tužna i poštena.<br />Kad tio sviraš Betovena<br />čelo ti je puno teških bora,<br />kao da si muško, što se svud potuco,<br />sa Hristom, Mefistom i sa Don Huanom,<br />u životu veselom i tužno nasmejanom.<br />Kao prosjak sa barikada puco,<br />i ko Cezar dolazio sa mora.<br /><br />Al čim se zaljubiš...<br />članci tvoji i grudi malene<br />i kolena tvrda ko kruna od srebra,<br />i blede usne što brzo zarumene,<br />i sjajna laka rebra<br />čine te markizom....<br /><br />U strahu očiju plavih,<br />i žilica jako ljubičastih,<br />i grudi ko cvetovi što venu,<br />cvetovi beli prvi...<br /><br />Markizom, što bleda od uživanja<br />bezbožna, ironična kad se zora javi<br />odlazi ispod grana.<br />I ostavlja draganu za uspomenu<br />dve tri kapi ljubičaste krvi.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-5006997429205715561?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-64984532527321751002009-07-01T15:49:00.003+02:002009-07-01T15:50:50.329+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktprXAc07I/AAAAAAAACRw/Q0QAPSpghbw/s1600-h/22030-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktprXAc07I/AAAAAAAACRw/Q0QAPSpghbw/s200/22030-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353488775691162546" border="0" /></a><br /><br />Nemoj zaboraviti jutro pod lipama.<br />Već mrtav, a srce radi, radi.<br />Srce u ljudima, hobotnicama i sipama,<br />srce ljubavi<br />i srce<br />gladi.<br /><br />Noć dugu probdih sa ludama gradskim.<br />Sa lažnim pesnicima, šarlatanima, uljezima.<br />Sa kraljevićima, jadnim, maloumnim, skoro danskim,<br /><br />po podrumima<br />mrtvačnicama<br />i ćumezima.<br /><br />Svetlost dalekih polja, dah kafilerije!<br />Miris, nestvaran, lipa, procvalih tek!<br />O, kao da sam ovoga jutra sa teške pušten robije,<br /><br />sve postojeće iznad sebe<br />ispijam<br />kao<br />lek.<br /><br />Moći biti budan, u svitanje, s gradom!<br />Motati se po pekarama, kasapnicama, lunjati pijacama!<br />srce, žabu iz grudi, izvaditi, kradom,<br />i baciti ga paščadiji<br />i njihovim<br />pticama.<br /><br />Postati spomenik na trgu - o bede!<br />Nek te kroz jaruge zabačene seoski proslave džukci!<br /><br />Najgladniji nek te u večnost uvede<br />i nek se na kraju<br />pomokri<br />na tvojoj<br />humci.<br /><span style="text-decoration: underline;"></span><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-6498453252732175100?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-24184057385480427392009-07-01T15:47:00.000+02:002009-07-01T15:48:32.791+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktpGZQM0TI/AAAAAAAACRg/YzPy9Bh9RUI/s1600-h/4ec4799c881a08dfb206f9538def789589cb51d1_m.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 157px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktpGZQM0TI/AAAAAAAACRg/YzPy9Bh9RUI/s200/4ec4799c881a08dfb206f9538def789589cb51d1_m.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353488140638933298" border="0" /></a><br /><br />Zaboravu dželatu padoše šaka<br />subote moje lepe<br />umivene neumivene<br />petkovi moji namršteni<br />svi moji dani<br />kad sme da se umre a ne sme da se plače<br />stooki staklenac vremena<br />poluludog polulud<br />gle<br />ovog mi trena <acronym title="Google Page Ranking">pr</acronym>šte u paramparče<br /><br />još danas u mojoj samoći gostuje poneka reč<br />ringišpil razroki igrač u svemir gradove mami<br />vrte se livade planine stogovi slame<br />vrte se pozorišta klanice prenoćišta<br />vozika prosijak dobročinstva dobrih ljudi<br />o jedan starac izveo moć svoju da se probudi<br />POZOR LJUDI<br />gle<br />u vazduh se sprema žena<br />bože ima li te pokaži se sad<br />učini da bezuspešno bude<br />navlačenje haljine na kolena<br /><br />u vazduhu se izvija vidra moje samoće<br />za sunce suncu bliža<br />lepota mora da odleti<br />brodom srcem čime god hoće<br />hvatam za grlo belog Praznila<br />o<br />lepojka se visoko uznela<br />nije me spazila!<br /><br />Zemljani!<br />Još danas dok ova putasta nedelja cveta<br />gostuje naša vatra u vašem zelenom ledu<br />ustaće mrtvi u podne da love jagnje leta<br />pa da ga u svoju tišinu odvedu:<br />mukom će svojim da ga zakolju<br />na žaru života da ga ispeku<br />oni tamo<br />najzad će da ga pojedu!<br /><br />Neko uzleće sam neko ima svoju grlicu<br />neko zvezdari ljubavno pismo neko sećanje<br />neko se ne vozi jer mu se ne vozi<br />neko se ne vozi jer kosti mir mu ištu<br />neko se ne vozi jer nema para<br />neko pak više voli slatkiše<br />tek:<br /><br />roditelji mladunčad pogubiše<br />žene muževe<br />ljušture puževe<br />dan sunce mesec klupe u parku<br />pop mantiju<br />milicioner anarhiju<br />vrata izgubiše kvaku<br />Još danas još danas još danas<br />ko se vrti ne boji se smrti!<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-2418405738548042739?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-20918339999152518812009-07-01T15:34:00.002+02:002009-07-01T15:36:08.200+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktmJTCDNpI/AAAAAAAACRY/YPSRRrYWjb0/s1600-h/25377-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktmJTCDNpI/AAAAAAAACRY/YPSRRrYWjb0/s200/25377-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353484891973695122" border="0" /></a><br /><br />Gledao sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu.<br />U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,<br />Na visokom odru, u agoniji svijeća,<br />Gotov da ti predam život kao žrtvu.<br /><br />Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao<br />U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,<br />Sumnjajući da su tamne oči jasne<br />Odakle mi nekad bolji život sjao.<br /><br />Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke,<br />Sve što očajanjem htjedoh da oživim<br />U slijepoj stravi i u strasti muke,<br /><br />U dvorani kobnoj, mislima u sivim.<br />Samo kosa tvoja još je bila živa,<br />Pa mi reče: Miruj! U smrti se sniva.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-2091833999915251881?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-15499476721903978672009-07-01T15:29:00.001+02:002009-07-01T15:32:10.470+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktlRlLaWlI/AAAAAAAACRQ/e9kYJRS_YD4/s1600-h/25268-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 144px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktlRlLaWlI/AAAAAAAACRQ/e9kYJRS_YD4/s200/25268-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353483934772124242" border="0" /></a><br /><br />Kada bi se trenucima davala<br />imena kao mališanima<br />a minutima kao vetru,<br />kao svetlosti,<br />kao travi,<br />meni bi se svi sati<br />u ovim dečačkim danima<br />jednako zvali:<br />kao neko sa viticama plavim.<br /><br />Kad bi se danima u nedelji<br />davala imena kao deci,<br />i nedeljama,<br />recimo,<br />kao da su cvetovi,<br />ili vode i trave, i listovi<br />za mene bi se,<br />redom,<br />svih dvanaest meseci,<br />jednako zvali:<br />kao neko<br />sa nosom <acronym title="Google Page Ranking">pr</acronym>ćastim<br />i pegavim.<br /><br />I godišnja bi se doba<br />Tako nekako zvala.<br />Bucmasto.<br />Tršavo.<br />Divno.<br /><br />I godine.<br />Sav život.<br />Sve što se namigivalo<br />Ili sakrivalo.<br /><br />Sve bi se isto zvalo.<br /><br />Jednim imenom.<br />Ženskim.<br />Srneći.<br />I naivno.<br /><br />Jedino bi se muški<br />i mangupski prezivalo.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-1549947672190397867?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-24135250911755979932009-07-01T15:27:00.001+02:002009-07-01T15:29:33.477+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktkrdlpBfI/AAAAAAAACRI/pVxbCh7jjMQ/s1600-h/22999-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 141px;" src="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktkrdlpBfI/AAAAAAAACRI/pVxbCh7jjMQ/s200/22999-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353483279899624946" border="0" /></a><br /><br />Ako prva odem, javiću ti<br /> javiću ti šta biva kad se brat i sestra<br />i mati i prijatelj polako raziđu<br />i pljusak se kroz rastresitu humku sruči,<br />i treba li se bojati pauka savesti<br />i šta on među crvima i stonogama znači.<br /> <br /> Javiću ti ima li razlike<br /> između grumena zemlje i čoveka,<br /> između suza i voda ponornica,<br />i treba li strepeti od izjednačenja<br /> sa biljkom, kapljom i mineralom,<br />a i tebe to molim.<br /> <br /> Javiću ti treba li se bojati časa<br /> kad sve naše riznice pređu u nepoznate ruke<br />i da li se njihova vrednost tamo menja<br />i da li je život samo šahovska igra<br /> jezgri i ćelija, a i tebe to molim.<br /> <br /> Ako prva odem, javiću ti,<br /> javiću ti sudbinu pesnika, srca,<br /> i šta on u susedstvu večne ravnodušnosti znači,<br /> i šta bude sa munjama i dugama naših ljubavi,<br /> a i tebe to molim.<br /> <br /> Ako prva odem, javiću ti <br />javiću ti šta bude iza velike oseke<br />koja posle smrti nastupa.<br />I da li postoje i tamo plime sećanja<br />i da li će te naneti kadgod na moje obale,<br />a i tebe to molim.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-2413525091175597993?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-64523278520683260492009-07-01T15:25:00.001+02:002009-07-01T15:26:54.436+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktkEfpD3jI/AAAAAAAACRA/tX1uF75IlFU/s1600-h/25418-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 150px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktkEfpD3jI/AAAAAAAACRA/tX1uF75IlFU/s200/25418-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353482610435939890" border="0" /></a><br /><br />Svaki ostavlja znakove na putu,<br />ne samo trag koraka i stopu nogu,<br />nego i kretnju ruku napregnutu,<br />maglovitu u prolaznom slogu:<br />svi se kreću i mijenjaju u bogu.<br /><br />Lica su ljudi možda zagonetna slova.<br />Lica su valjda izraz izgubljenih snova.<br />Moje dnevno štivo čitanka je glava.<br /><br />Nego me oko glavno užasava.<br />Ima u oku zapisanih mašta,<br />il mi u oko prenosimo svašta?<br />Ono crno iz dubina kroza nj biva jasno.<br />Ko će smjeti reći da je oko časno?<br /><br />Sanjao sam jutros san o dvije žene:<br />to su dvije duše kroz dvije razne zjene,<br />jedna gleda bistro, a druga kroz mrene.<br />Koja od njih može da me strasno krene?<br />Oči pune magle očaraše mene.<br /><br />Nekada me takav strah očiju hvata,<br />strah pečata, ili strah pergamenata:<br />što to čudno, mračno u očima piše?<br /><br />To sam znao jednom. Ne sjećam se više,<br />i evo se bojim da će luč donijeti<br />onaj ko me na to iznenada sjeti.<br />Što me nemilosno brojne oči tlače?<br />Upitnici vida bole: oči znače.<br /><br />Danju oči mrače. No u mraku zrače.<br />Najbolje su oči što nas naoblače<br />da po tome vedri horizonat svlače.<br />Vidici su slutnje u smisao sivi<br />i samo u tajni pravo biće živi.<br /><br />Oči kažu. Oči kažu da nas boli<br />i kakve smo čudne duše kad smo goli.<br />Čemu nije ravan majstor, ni najveći,<br />oči, zrele oči, to će ravno reći;<br />plamen kojim starac u grob skori gleda<br />nehotice vidim već u oku čeda.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-6452327852068326049?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-70569288032745171952009-07-01T15:21:00.001+02:002009-07-01T15:23:55.244+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktjWJvlW4I/AAAAAAAACQ4/RGqws7rgqBY/s1600-h/5836-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktjWJvlW4I/AAAAAAAACQ4/RGqws7rgqBY/s200/5836-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353481814283737986" border="0" /></a><br /><br />Sišli smo s uma u sjajan dan,<br /> Providan, dubok, - nama, draga, znan;<br /> I svetkovasmo ocepljenje to<br /> Od muka, sumnje, vremena i sto<br /> Rana što krvave ih vređao je svet:<br /> Ljubavi naše plav i nežan cvet.<br /><br /> I opet sila zgrnulo se seta<br /> U bolnički nam mirisavi vrt;<br /> Posmatra gde se dvoje dragih šeta,<br /> Srećno, i hvale onaj život krt<br /> Što ostavismo. Daleko od njih<br /> Sad smo, a oni žale mir naš tih.<br /><br /> Oni baš ništa nisu znali šta<br /> Dovede tu nas. - U cveću smo išli,<br /> Slaveći strasno osećanja ta,<br /> Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.<br /> U novom svetu dobro nam je sad,<br /> A svet o njemu dobro i ne sluti;<br /><br /> Sumnja u ljubav - najteži nam jad -<br /> Mino i čase blažene ne muti.<br /> Iz prošlih dana ljubav i znak njen<br /> - Spojenost srca - ostala nam još<br /> Naš život ovde svetao je tren,<br /> Srdačan, krotak. Onaj život loš<br /><br /> U kome znanci, rodbina ostaju,<br /> Nevinost našeg ne poznaje sveta;<br /> Životno vino, srž nedostaju<br /> Njima, a glava njihova im smeta.<br /> A naših srca jedan isti zvuk<br /> Beleži draži i vremena huk.<br /><br /> Jer mi smo davno, verna draga, - je li? -<br /> Iskidali konce što nas vežu<br /> Za prostor, vreme, tonove i boje,<br /> - Lance života što zveče i stežu;<br /> Jer mi smo možda, sami tako hteli<br /> Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.<br /><br /> I gledaju nas zato što idemo<br /> U košuljama belim parkom ovim,<br /> Gde bolnički se miris širi jak;<br /> Ne znaju draži sa životom novim,<br /> Ljubavi naše neumrle znak.<br /> ... Gle! očima im trepti rosa nemo...<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-7056928803274517195?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-90650771721671768352009-07-01T15:19:00.001+02:002009-07-01T15:21:23.195+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktivK7SB_I/AAAAAAAACQw/5QMSbS_IpQo/s1600-h/18255-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SktivK7SB_I/AAAAAAAACQw/5QMSbS_IpQo/s200/18255-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353481144586340338" border="0" /></a><br /><br />Noći u meni kad planu<br />kao vatra u polju, o jeseni,<br />kada su duge seni:<br />sve što je lepo u meni<br />sliva se u pesmu,<br />u kojoj ritam krv moja bije.<br /><br />Tada bih voleo zagrliti sve Tužne,<br />Ismejane, Ostavljene, Ružne,<br />i Sve koji srce nose na dlanu.<br />I na tvrdom odru snova<br />sa njima bih voleo plakati<br />i reći im da moje srce<br />ranjeno nad njima bdije.<br /><br />Ali kada usahne moja suza<br />i vetar kad mi raznese slabe glase,<br />suzama moram da molim srce<br />da - svoje snove spase...<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-9065077172167176835?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-67586096947100166652009-07-01T15:15:00.000+02:002009-07-01T15:18:29.250+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Skth9fuQZhI/AAAAAAAACQo/AATX1sYnvCo/s1600-h/11244-fullsize.jpg"><img style="cursor: pointer; width: 200px; height: 134px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Skth9fuQZhI/AAAAAAAACQo/AATX1sYnvCo/s200/11244-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5353480291175392786" border="0" /></a><br /><br />Jedna je žena prešla sa mnom reku<br />po magli i mesečini,<br />prešla je uz mene reku<br />a ja ne znam ko je ona.<br /><br />U brda smo pošli.<br />Kosa joj duga i žuta,<br />bliska u hodu njena su bedra.<br /><br />Napustili smo zakone i rođake,<br />zaboravili miris roditeljske trpeze,<br />grlimo se iznenadno,<br />a ja ne znam ko je ona.<br /><br />Nećemo se vratiti krovovima grada,<br />na visoravni živimo međ zvezdama,<br />vojske nas neće naći,<br />ni orlovi,<br />ispolin jedan će sići među nas<br />i nju obljubiti<br />dok ja budem gonio veprove.<br /><br />I deca će naša u dugim pesmama<br />pričati o početku ovog plemena<br />poštujuć begunce i bogove<br />koji pređoše reku.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-6758609694710016665?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-17059060013090841672009-05-17T18:10:00.004+02:002009-05-17T18:15:42.686+02:00<div style="text-align: justify;"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/ShA3mpWs3AI/AAAAAAAABw8/kGBMJxeFzWk/s1600-h/23491-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/ShA3mpWs3AI/AAAAAAAABw8/kGBMJxeFzWk/s200/23491-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336826695509662722" border="0" /></a>U tišini i nepomičnom vazduhu letnjeg dana javi se odnekud neočekivan i nevidljiv pokret, kao zalutao i usamljen talas. I moj napola otvoren prozor kucnu nekoliko puta o zid. Tak-tak-tak! Ne dižući oči sa posla, samo se nasmeših kao čovek koji zna dobro sve oko sebe i živi mirno u sreći koja je iznad iznenađenja. Bez reči i bez glasa, samo jednim pokretom glave dadoh znak da je šala uspela, da može ući, da je čekam sa radošću. Tako ona dolazi uvek, sa ljupkom šalom, sa muzikom ili mirisom. (Muzikom slučajnog, usamljenog zvuka koji izgleda neobičan i značajan, mirisom celog jednog predela ili severca koji nagoveštava prvi sneg.) Ponekad čujem posve nejasan razgovor, kao da pita nekoga pred kapijom za moj stan. Ponekad vidim samo kako pored moga prozora mine njena senka, vitka, nečujna, i opet ne okrećem glave niti dižem pogleda, toliko sam siguran da je to ona i da će sada ući. Samo neopisivo i neizrecivo uživam u tom deliću sekunde.<br /></div><p align="justify"> Naravno da posle nikad ne uđe niti je ugledaju moje oči, koje je nikad nisu videle. Ali ja sam već navikao da je i ne očekujem i da sav utonem u slast koju daje beskrajni trenutak njenog javljanja. A to što se ne pojavljuje, što ne postoji, to sam prežalno i preboleo kao bolest koja se boluje samo jednom u životu.<br /> Opažajući i pamteći danima i godinama njeno javljanje u najrazličnijim oblicima, uvek čudno i neočekivano, uspeo sam da nađem u tome izvesnu pravilnost, kao neki red. Pre svega, priviđenje je u vezi sa suncem i njegovim putem. (Ja to zovem priviđenjem zbog vas kojima ovo pričam, za mene lično bilo bi i smešno i uvredljivo da svoju najveću stvarnost nazivam tim imenom, koje u stvari ne znači ništa.) Da, ona se javlja gotovo isključivo u vremenu od kraja aprila pa do početka novembra. Preko zime vrlo retko, a i tada opet u vezi sa suncem i svetlošću. I to, kako sunce raste, tako njena javljanja bivaju češća i življa. U maju retka i neredovita. U julu, avgustu gotovo svakodnevno. A u oktobru, kad je popodnevno sunce žitko i kad ga čovek pije bez kraja i zamora kao da pije samu žeđ, ona se gotovo ne odmiče od mene dok sedim na terasi, pokriven pletivom sunca i senki od lišća. Osećam je u sobi po jedva čujnom šuštanju listova u knjizi ili po neprimetnom pucketanju parketa. Ali najčešće stoji, nevidljiva i nečujna, negde iza moje senke. A ja satima živim u svesti o njenom prisustvu, što je mnogo više od svega što mogu da daju oči i uši i sva sirota čula.<br /> Ali kad počne da se skraćuje sunčeva staza i lišće da biva ređe, a na jasnoj kori drveta ukaže se munjevita veverica koja već menja dlaku, priviđenje počinje da se gubi i bledi. Sve su reći oni sitni šumovi koje sam navikao da čujem iza sebe u sobi, potpuno nestanu šale za koje znaju samo bezbrižnost mladosti i večiti svet snova. Nevidljiva žena počinje da se utkiva u moju senku. Nestaje i umire kao što nestaju aveti i priseni, bez znaka i oproštaja. Nikad nije postojada. Sad je nema.<br /> Poučen svojim dugim iskustvom, ja znam da ona spava u mojoj senci kao u čudesnom logu iz kog ustaje i javlja mi se neredovno i neočekivano, po zakonima kojima je teško uhvatiti kraj. Vudljivo i nepredvidljivo, kako se samo može očekivati od stvorenja koje je i žena i avet. I potpuno isto kao sa ženom od krvi i mesa, i sa njom dolaze na mahove u moj život sumnja i nemir i tuga, bez leka i objašnjenja.<br /> Tako prošle jeseni. Nastupio je kraj oktobra. Čini mi se da je bio poslednji dan toga meseca. Već drugi dan kako duvaju neki vetrovi. Ne smiruju se ni noću, kao dželati koji imaju da se obračunaju sa cvećem, lišćem, grančicama. Prate ih neke stroge kiše kao njihovi pomagači. Na zapadnom nebu neko mračno crvenilo, kov na njemu, hotelske etikete jarkih boja i, kao modrice na telu, tragove nosačke nestrpljivosti i dana i noći provedenih u furgonima. Odjednom mi se učini da na niklovanom zatvaraču vidim plavu žensku vlas. Skočih. Upletena čvrsto u bravu, to je bila jedna jedina vlas, plava, n tvrda kao otkinuta žica. Nisam smeo da priđem i da je se dotaknem, jer u tom trenutku protrnuh istom onom jezom od pre dva meseca, u predsoblju alpskog hotela.<br /> Dakle, ipak je neko morao ležati na tim koferima sa prosutom kosom i dicem u dlanovima! Kružio sam oko svoga otkrića nekoliko trenutaka, a zatim, kao po naredbi, prenesoh opet sto na staro mesto, zajedno sa lampom i hartijama. Iza mene ostade niša u polumraku. Nagonski sam se povlačio iz te mučne igre koju nisam tražio i u kojoj nisam gospodar.<br /> Bilo mi je još hladnije. Usiljavao sam se da ne mislim na malopređašnje otkriće. I kad sam u tom uspeo, morao sam uvideti da nisam sposoban da mislim ni na šta drugo. Nikad nisam voleo preteranu osećajnost ni ta polujasna, sumnjiva stanja duha u kojima nas uobrazila tako lako odvodi na svoje pogrešne i jalove puteve. Zato me je cela ova igra srdila i mučila. Da bih joj se osvetio, hteo sam da je kaznim prezirom, da se ne bavim njome i da je ne proveravam više. U stvari, morao sam neprestano da misdim na taj svoj prezir, i mučio sam se i dalje. Ništa nije pomagalo. Ostajala je postela, koja kao grob pokriva zaboravom i leči svaku muku, iako manje savršeno.Ah, kad bi leći bilo isto što i zaspati, život ne bi bio ovo što jeste: smrt bez mira i izvesnosti. Dalji i nedostižniji od najvećeg blaga i najsmelijeg svetskog rekorda, san je ležao negde u daljini, okean sna, a ja sam ginuo za jednom jedinom kapi njegovom. Zaspati, spavati snom bez snova, mrtvim snom, u kom nema ni kofera, ni plača, ni ženske kose, ni žena, stvarnih ni avetinjskih! Tama i uzaludan napor da zaspim zamoriše i zaludeše moju svest do te mere da sam počeo da gubim predstave o dimenzijama sopstvenog tela. Moja rođena podlanica, na kojoj je počivao moj levi obraz, dolazila mi je kao vrela pustinja bez granica, bez travke i vode. U zamorenoj svesti činilo mi se da od nezapamćenih vremena ležim ovako i da je misao na vlas plave ženske kose samo jedan od bezbrojnih snova koje snivam, ležeći budan. Ta misao mi dade snage da se otrgnem i da upalim edektriku.<br /> Kako je malen i zbrkan svet opipljivih stvari prema vrelim, nedoglednim regionima nesanice! Kako je mutno i ružno ono što otvorene oči mogu da vide! Vrtlog koji je bolna zemna svetlost naglo otvorila preda mnom kružio je sve sporije. Najposle, sve se stvarn zaustaviše, svaka na svome mestu: vrata, veliko ogledalo, divan, pisaći sto, telefon.<br /> Ustadoh. Nesigurnim korakom deteta koje zna imena predmeta oko sebe, ali ne i sve njihove osobine, prođoh kroz tu stvarnost nižeg reda. U dnu sobe zapalih još jednu, zidnu, lampu. U niši je ležao prtljag, nepomičan i obasjan. Pogled mi je pao na dve niklovane brave najvećeg kofera, prelećući s jedne na drugu. Ni traga od neke ženske kose. Zapalio sam i stolnu lampu i seo na stolicu na kojoj sam sedeo pre spavanja, kad sam ugledao vlas kose kako podrhtava. Sa toga mesta video se na levoj bravi savijen i tanak refleks svetlosti i ličio je na vlas plave kose. I to je bilo sve.<br /> Pogasio sam, ponovo, redom, svetlosti i prišao postelji, koja je pod sjajem male lampe na noćnom ormariću izgdedala kao ratište ili tragični predeo velikih geoloških poremećaja. Ispravio sam jastuke i poravnao čaršav, kao arenu za noćne borbe, ugasio i poslednju lampu, i legao. U takvom jednom trenutku mora da se prvi put javila čoveku misao o uskrsnuću iz mrtvih. Osećao sam se satrven i malen, bedni ostatak onoga čoveka koji je sinoć oko deset sati ušao u ovu sobu i seo da radi, prevaren i unižen, i to dva puta, jedanput od prisena, drugi put od jave. To što je, posle svega, još ostalo od mene moglo je da leži mirno, kao ljuštura pojedene školjke, koju niko ne dira. I zaspao sam brzo i tvrdo, ali to nije bio onaj san koji sam toliko žudeo pre moga ustajanja. To je bila nesvest nepotrebnog i odbačenog tela.<br /> Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovopravo područje. Dan je samo bela hartija na kojojse sve oe beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesanice. Ali tu se i sve rešava i briše, konačno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena.<br /> Zima je odmicala. Čudna i mučna stvar sa plačem nad koferima i kosom u bravi od nikla bila je srećno zaboravljena. Priviđenje se javljalo retko. Jednog svetlog jutra stajao sam pred ogledalom i češljao se. Tada mi se učini da između mojih prstiju i pramenova kose, kao iza rešetaka, spazih Jelenu kako prolazi kroz sobu iza mene. Minu kao nejasna senka duž celog ogledala. I pre nego što sam mogao da je dobro sagledam, izgubi se u onim brušenim krajevima stakla gde se lome zlatni n modri refleksi zimskog jutra. Neki dan sam odšetao izvan varoši. Zaustavio sam se na obali reke i sišao niz kamenito korito do same vode, koja je tekla mutnozelena i žustra. Zimska voda, jalovica, bez ribe, bez insekta, bez pruta i lista, bez nagrizene voćke koju su ispustila negde deca pri kupanju, oštra i nemilosrdna kao oružje. Šiprag go i rakite prozeble. Na drugoj obali, nepristupačnoj n kamenitoj, razasuti borovi. Zimsko poslepodne, koje je uvek kraće i hladnije nego što čovek misli da će biti, odjednom postade hladno i sivo. Diže se izdaleka vetar, glasnik sutona. Videh lepo kako se redom povijaju pod njim borovi na protivnoj obali. Vetar koji mi se primicao dizao je sa borova, s krša i s vode tanku senku, kao prašinu, i nosio je, kao sve gušći i tamniji talas, sve većom brzinom. Najposle je, zgusnutu u lik i ispravljenu, snese pored mene. Kad bih samo neosetno pomaknuo oboren pogled ulevo, uveren sam da bih ugledao Jeleninu ruku i kraj njenog sivog rukava. Ali ja to neću nikad učiniti. Stojim oborenih očiju i ne mičem se, sav obuzet njenim neočekivanim prisustvom. Eto, tako se javljala zimus. Tako se javila malopre, na prozoru, sa prolećnim vetrićem. Pod kakvim vidom ću je još sresti? Kuda će me odvesti ovo priviđenje, draže od svega i opasnije od svake opasnosti stvarnog života? Hoće li, kad to vreme dođe, i nju položiti zajedno sa mnom u grob? Ovog trenutka mislim da će ona tada, kad ja i moja senka postanemo zanavek jedno, izleteti iz nje, kao leptir iz čaure, i otići svetom da obilazi prozore živih. Tako sada mislim.<br /><br /></p> <div style="text-align: center;">*** </div><p align="justify"> Neko je počeo da govori o putovanjima. Taj razgovor je prihvatilo celo društvo. Govorili su svi, ponekad i po dvojica u isto vreme. Dobro vino koje su pili u malim, umerenim gutlajima oživljavalo je razgovor.<br /><br /> - Volim da putujem! - rekao je odjednom, neočekivano i tiho, jedan mladić, ali sa osmehom u kojem je bilo nešto od prigušenog kliktanja i radosnog polaska. Uzbudio me je taj mladićki osmejak i podstakao da i ja kažem nešto o putovanju, ali u sebi. To je bio negovoreni monolog koji je, kao reka ponornica, nečujno tekao ispod njihovih glasnih pričanja.<br /> "A ko ne voli? Razgovarajte sa ženama i mladićima, pa ćete videti. Zagledajte u dno duše starijim, smirenim ljudima, koji ne govore o svojim željama, i naći ćete istu strast, zamrlu, bez made na ostvarenje, ali živu i trajnu. Možda bi se mogdo reći da svak voli putovanje, ili bar misao o njemu, kao svoj drugi, lepši, život. Ali ja, kad kažem da volim da putujem, imam za to stvaran i naročit razlog. Jelena, koja se tako retko pojavljuje, na putovanjima je još ponajčešće pored mene. Zato volim da putujem sam, i zato putujem često. Čim počne da zri leto, neka snaga, za koju ne znam da li dolazi iz mene ili iz svetova oko mene, digne me kao vlaga klicu put svetlosti, i ja putujem, vozim se, plovim, letim. Drugim rečima, srećan sam, jer ne bih mogao kazati gde sam. Tada se dešava, u srećnim trenucima, da se pojavi Jelena. Kako, kada, i pod kojim vidom i prividom, ne bih mogao da kažem, jer to ni sam ne mogu nikad da predvidim niti umem docnije sebi da objasnim. Dešava se da je sretnem, kao da me je čekala, već na samom polasku na put. Tek što sam se smestio u kupeu, na sedištu pored prozora (bledozelena čoja, sa belim čipkama na uzglavlju!), voz kreće i za nekoliko trenutaka napušta rastrgana i tužna predgrađa. Kad ispred velikog vagonskog prozora stanu da teku i struje površine bašta i njiva i da se u kovitlac savijaju oživele mase ograda, drveća i telegrafskih žica, ja skrenem pogled sa sedišta prekoputa, koje je prazno kao da nekoga čeka. Gledam uporno u daljinu i znam da se svi ti predeli i predmeti, koje brzina pretvara u tečnu, uzvitlanu masu, zgušnjavaju u lik moje saputnice. Gledam u daljinu, u tamnu crtu hrastove šume u dnu vidika ili u majur koji se ocrtava pola na zemlji a pola na nebu, a u isto vreme znam da tu, prema meni, već sedi i sve stvarnije biva stvorenje čije mi samo prisustvo pričinja neizmernu radost koja raste u neproračunljivoj proporciji, sa svakim minutom. Zar onda nije svejedno gledati u daleku tačku na obzorju ili u lice ženi koja nastaje preda mnom? Jer radost zbog njenog sve osetnijeg prisustva, zbog toga što ona postoji takva kakva jest i što je meni dano da je gledam i imam pored sebe, tolika je i tako strahovito brzo raste, da plavi i briše naše likove, predele i daljine oko nas, preliva se preko oštre crte na kraju vidika i daždi negde po svima svetovima. A veliko čudo te radosti i jeste u tome što svakog trena mogu da zaustavim tu plimu sreće i da je vratim i ograničim na naša dva tela i na uski prostor kupea u kojem se vozimo. A već nekoliko sekundi posle toga, poplava sreće počinje ponovo, i u njoj iščezavamo nas dvoje, i kupe, i vaskoliki beli svet sa nama. Tako me u zamasima koji obeznanjuju nosi ta vasionska ljuljaška od jedne savršene sreće do druge, od Jeleninog i mog prisustva do nestanka i nas i svega sa nama u sreći opšteg postojanja. I ni na jednoj tački toga beskrajnog luka nema zastajanja ni za trenutak, jer se uvek ili penjemo ili spuštamo. Da, tu je sada Jelena, u uglu mog oka, na kraju širokog vidika koji se topi, kreće i ruši u brzacima i slapovima - nepomična i nema, ali već živa i stvarna. Široko, vedro i sdobodno gledanje njenih očiju koje nastaju nije se još izoštrilo i saželo u određen pogled. Tako mlade žene iz svog tela, koje ima svežinu planinskog mleka i zumbulova soka, gledaju svet svojim čistim, mirnim očima. Te oči koje se kreću polagano i menjaju izraz neosetno, kao nebo boju, liče na deo globa koji, prigušeno osvetljen iznutra, nagoveštava nepoznate a sluđene delove kontinenata i okeana. Pogled tih očiju nije nikad počivao samo na meni, i ja sam mogao na neobjašnjiv način da uživam u svemu onom što one vide u isto vreme dok gledaju u mene, jer te oči su prostirale ispred sebe nepoznate krajine nevinih svetova u kojima se gubio i moj gledani lik. One su se kretale i svetlele sa ravnodušnom tačnošću nebeskih mena, a u isto vreme zbunjivale moja čula i zavodile ih na neslućene staze i u zanosne varke. Samo retko u životu, pred najvećim i izuzetnim prizorima koje, udruženi, zemlja i nebo prostiru pred nama, nastupala je kod mene ista igra i zamena pojačanih čula i njihovo neograničeno umnogostručavanje, sve do istovremenog osećanja pojava koje inače, izvan tih prazničnih trenutaka, upoznajemo i osećamo samo izdvojeno i ponaosob. (Takvi trenuci nemaju imena i ostavljaju samo bled trag docnije, u sećanjima naše svakidašnjice.)<br /> Tako sam nekad, dok sam, stojeći na visini od tri hiljade četiri stotine metara, gledao iznad sebe glečere i na njima sunčev sjaj koji izgleda nepomičan, odjednom čuo kako se iz njih diže beskrajno tanak šum, muzika jedna koju uho teško može da razabere a nikako ne ume da zadrži. Tako sam, opet jednom, za jesenjeg dana bez sunca, pod sivim nebom, stajao izgubljen u stepi koja se sterala od mojih nogu do neodređene crte nebeskog svoda. I dok sam osluškivao kako tiho i oštro šumi i cvili trava koju vetar povija u tankim sivim talasima, video sam odjednom na prevojima tih beskrajnih talasa neki sjaj koji oko, naviklo na dotadašnje pojave i vidike, jedva može da uhvati i primeti, a koji kao da ne dolazi od sunca.<br /> Na ovakvim putovanjima sa Jelenom takve, inače retke, zamene čula bile su neprestano i potpuno mogućne, i ostvarivale se lakoćom sna i brzinom misli. Tako je bilo i sada.<br /> A kad nas je sunce, na jednoj okuci, zaobišlo i javilo se na Jeleninoj strani, ona zaklopi za trenutak oči. Tada sam ugledao njene teške i čudne očne kapke, ispod kojih su živeli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevajući da zadrže sav sjaj, bleštale tankim odsevima žeženog, zagasitog zlata u čudesnim prelivima.<br /> Dok je tako držala sklopljene oči, ja sam posmatrao njeno čelo, obraze i vrat. Oko njih je, kao letnja jara oko voćnih plodova, treptao neoivičen oreol moćnog ali jedva vidljivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i žitkom predelu koji brzina vožnje nosi, kida i rasipa u očima putnika. Tako smo, prelazeći prostor, dugo ćutali; ona po zakonu svoga bića i postanka, a ja u neizrecivoj slasti njenog prisustva, koja je rasla i prelivala se i odnosila sa sobom sve što se moglo pomisliti ili reći.<br /> Samo u jednom trenutku nisam mogao odoleti želji. Zaboravio sam se i prekinuo za sekund ćutanje, tek toliko koliko je trebalo da joj sa pola reči kažem kako sam neizmerno srećniji od svih ludi na zemlji, koji svoj dan i svoju noć, svoj hleb i svoj log dele sa avetima, a ne kao ja, sa istinskom ženom savršenog bića i lika. To je bilo dovolno da žena, koja je za mene oličavala u sebi snagu i lepotu sveta, nestane kao priviđenje.<br /> Prema meni se, u ritmu brzog voza, nihalo prazno sedište, kao grana sa koje je ptica odletela. Vagonski prozor uzalud je hvatao i kosio sve nove predele u sve novoj igri svetlosti i oblaka. Sve to je proticalo i odlazilo nekud u bezobličnim, tečnim masama. A ja sam putovao kao brižan samac, što sam bez Jeleninog prisustva u stvari uvek i bio.<br /> A biva da se Jelena javi i drugom prilikom i na drugi način, ali uvek na putovanju, uvek čudno i neočekivano.<br /> Dešava se da nam u stranom gradu, na povratku, ostane koji sat vremena između dva voza, ili između voza i aviona, ili broda i voza. Tu sati imaju uvek naročitu boju i naročito mesto u našem životu.<br /> Sunčano popodne iza kiše. Stvari su u garderobi, u džepu je vozna karta za dalje putovanje, večeras. Sav raniji život iza mene je, sav budući tek preda mnom. Stvara se prazno područje potpune slobode. Tu se dobro živi. Ništa nije ni kako je bilo ni kako će biti, nego onako kako bi moglo biti i kako, nekim čudom, i jeste. Sav život je odjednom postao čvrst, jasan, bezimen, osetan samo po onom što vredi sam po sebi. Sve ima naročito značenje i vrednost, i ono što čovek pomisli, i ono što pogleda, pomiriše ili okusi. Sitnice i slučajni susreti imaju u takvim prilikama često izgled značajnih stvari i velikih doživljaja.<br /> Brzo i zadihano idem iz ulice u ulicu, razgledam izloge, spomenike i zgrade, kao da ću moći sve poneti u sećanju. Svraćam u radnje i kupujem sitnice, poklone koje ću poneti prijateljima kod kuće. Uzbuđen sam kao da otimam od života, kradem od smrti. Nosim poklone za druge, a idem pun radosti, kao da to mene sa svih strana darivaju nekim dragocenim predmetima i uz njih pogledima i osmejcima koji vrede hiladu puta više od predmeta. Prolazim nepoznatim gradom kao raskošnim tuđim voćnjakom. Razgledam, pazarujem, izvinjavam se, zahvaljujem. A preda mnom je stalno utvrđen sat i minut moga odlaska.<br /> Ušao sam u jednu veliku, bogato uređenu papirnicu, punu sveta, koji je na dvoja velika vrata neprestano ulazio i izlazio. Bilo je doba godine kad dani počnu primetno da kraćaju. Napolju je bilo još prilično vidno kad su u radnji planule svetlosti, sve odjednom, i celu prostoriju prelile mlečnim sjajem, u kojem su oživeli svi predmeti, raznobojna roba po tezgama i rafovima i lica kupaca i prodavačica. U tom trenutku ugledao sam Jelenu. Išla je put kase da plati. Prodavačica je napustila svoje mesto i pratila je, ne odvajajući očiju od nje. Žena na kasi primila je rasejano novčanncu, a kad je htela da vrati ostatak i podigla pogled do Jeleninog lica, odjednom je ustala i stojeći predala joj novac. Jelena se zaputila ka izlazu, a mala prodavačica išla je za njom sve do vrata, sa očitom namerom da ih otvori. Ali je u tom pretekao jedan stariji nameštenik, koji se slučajno desio tu. Gledajući Jelenu u lice, otvorio je širom vrata i rekao glasno i radosno:<br /> - Neka, ja ću zatvoriti!<br /> Žena za kasom jednako je stajala i gledala za Jelenom.<br /> Bio sam potpuno zanesen gledajući kako se svak kao čarolijom menja čim pogleda Jelenu u lice. Tek kad su se vrata za njom zatvorila, setio sam se da pohitam i da joj priđem. Na nesreću, nisam još bio platio. Brzo sam istresao novac pred ženu na kasi, koja je hladno prelazila pogledom preko mene kao preko brojke u dugom nizu brojaka. Gurajući se i saplićući, istrčao sam napolje. Gledao sam levo pa desno. Svet je vrveo širokim trotoarima u oba pravca, sredinom su milela kola u neprekinutoj povorci. Bio je dvosmisleni prelazni čas između dana i noći. Sve je bilo osvetleno, a ipak nejasno i nerazumljivo. Činilo mi se da pored mene prolazi povorka sa maskama na licima. Gde se tu izgubila Jelena? U kom pravcu je krenula? Kako da je nađem? - Učinio sam ono što je najgore i najnerazumnije. Krenuo sam levo, probijao se grubo i zagledao svakoj ženi u lice. Onda sam se opet vratio pred radnju i pošao desno. Kad sam izgubio svaku nadu, vratio sam se na polaznu tačku. Tu sam stajao još jedno vreme, kao čovek koji je nepovratno izgubio ono do čega mu je najviše stalo. Sve je bilo maglovito i neodređeno, samo jedno je bilo jasno: da se sa takvim gubitkom čovek ne može pomiriti.<br /> Još dugo sam krstario tim živim i prometnim delom grada, vukući svoje paketiće i unezvereno gledajući oko sebe. Na mahove bi mi se pričinilo da za ugao zamiče Jelena. Potrčao bih naglo i tamo nalazio - neku nepoznatu ženu. Zastajao sam postiđen. Ali malo docnije opet bi mi se učinilo da se u gomili, na protivnoj strani ulice, nazire Jelenin stas. Pretrčao bih nepropisno i - uzalud. Sve me je varalo. Sve sam više gubio poverenje u svoje oko i svoj korak. Izmučen i umoran, stigao sam na stanicu pred sam polazak voza. Uzeo sam svoje stvari, smestio se u avetinjski osvetljenom kupeu. Paketiće od kupovine složio sam u svoj kofer. Činilo mi se da sam se udvojio i da vidim sam sebe kako dugo sedim nepomičan sa koferom na kolenima, pitajući se neprestano da li je to zaista mogla biti Jelena, a zatim čvrsto i nervozno pritišćem njegove dve brave, koje pri zatvaranju kažu metalnim glasom, jedna: da!, a druga: ne! Prolazimo kroz vlažnu tamu i pust, neosvetljen predeo. Jelena se neće više javiti. Mrak, vlaga. To nije njen element. Preda mnom je noć bez sna, nedogledna, jarosna, ubilačka pustinja. Čini mi se da je živo biće neće preživeti ni videti joj kraja. A meni valja živeti, i čekati. Živeti sa nadom, u čekanju. Pa i bez nade.<br /><br /></p><p style="text-align: center;">***<br /></p> <center><p align="justify"> Odavno sam primetio da se Jelena javlja sve ređe, sve nejasnije, ali dugo mi je trebalo da priznam sebi tu činjenicu. Da to ne bih mogao učiniti, ja sam se zadovoljavao sa malo, sa sve manje, nadajući se uvek višem.<br /> Tako sam celo jedno leto živeo od jednog jedinog nerazumljivog i munjevitog viđenja. Vozeći se u sumrak ozelenelom ulicom, jednom od najlepših beogradskih ulica, nejasno sam sagledao Jelenin lik u belini. Bila mi je okrenuta leđima. Naslućivalo se da je u jednom od onih položaja koji su neobični i u kojima se čovek ne zadržava dugo. Po njenom stavu i držanju činilo mi se da nekom tamo hoće da dovikne još nešto ili da glasno pozdravi nekog u dalini, ali joj ni tada glasa nisam čuo, kao nikad pre ni posle. Ma šta da je bilo, izgledala mi je veličanstvena tako raskrilena u prostoru, sa telom koje se pokorava nekoj meni nepoznatoj potrebi, i koje je celo predano usrdnom naporu da nekom ko odlazi, a koga, zagledan u nju, ne vidim, dade još nešto od sebe, da od njega zadrži nešto, ma i najmanje, koliko noć i daljina dopuštaju.<br /> Sve sam to video u jednom magnovenju, kako može da se vidi kroz sumrak i senku olistalog drveća, iz kola koja jure širokom i slobodnom ulicom. Nisam ni pomislio da kočim ili da zaustavim. Naprotiv, istrgnuo sam, onako u prolazu, ceo vidokrug tog sutonskog trenutka: olistala kruna velikog drveta, pločnik, ugašeno lice bele kuće, a preko svega toga razgranat topal, letnji lik žene koja se nesvesno i nepoštedno predaje nečem u daljini i tami - i odjurio sa njim, pritišćući gas, kao otmičar.<br /> Posle, mesecima sam je nosio u sebi tako. Sve je bilo stalno tu: bogat majski sumrak, koji dugo traje a u kom je sve puno života, i varoš u zelenilu, i devojka u beloj haljini, raširenih ruku, nagnuta prema nevidljivom sabesedniku - priviđenje, ali i stvarna žena sa slatkom krvi, dragim imenom, i navikama koje odgovaraju mojima. Sve je tu, preda mnom, i sve se može jesti i piti kao vino i voće. A u isto vreme tu su i moja glad i moja žeđ, ogromne do bezumlja, bez i najmanje nade da će ih ikad išta moći utažiti i ugasiti. Tako sam putovao svetom, najsrećniji čovek sa najlepšom ženom kakva se mogla samo sagledati u predvečerje dugog dana mog samotničkog leta, punog odricanja. Tek jesen je pokazala kako su plitkog korena i kratkog veka bile moje obmane. I ne samo jesen. Jelene je nestalo iz svih mojih godišnjih doba. Nn putovanja, izgleda, više ne pomažu. Ono od čega bih hteo da pobegnem ide sa mnom, pre mene stiže u mesto koje je CIA mog puta, i do čekuje me na stanici, vodi u hotel i prati po gradu. A ono što bih, sa potajnom i nepriznavanom nadom u sebi, želeo da vidim - ne javlja se više ni u snu. Jelene nema. Putovanja gube za mene draž i smisao.<br /> Poslednje moje viđenje sa njom (čudno i nezaboravno) bilo je, istina, na jednom putovanju.<br /> Skromnim parobrodom, u kratkim etapama, obišao sam nekoliko mediteranskih gradova. Bilo je tako lepo da se nikako nisam mogao oteti pomisli da se ja to praštam sa svim što se zove lepota i bogatstvo sveta. Ta me je misao stalno pratila, kao mukla muzika ispod svih glasova života oko mene, kao nevidljiva ali uvek prisutna senka u punoj svetlosti sunčanog podneva. Zbogom, svetlosti! U Carigradu je trebalo da se nađem sa jednim zemlakom. Urekli smo sastanak u velikoj krznarskoj radnji njegovog prijatela Jermenina. Kad sam stigao, mog zemljaka nije još bilo. Sopstvenik radnje, mrkožut i nagrizen bolešću, ali žilav čovek i savršen trgovac, bio je zauzet. Ponudili su mi da sednem i pričekam. Tako sam imao prilike da posmatram iz blizine kako pokazuje krzna nekoj ugojenoj Grkinji, istočnjačkoj lepotici, koju prati omalen i mnogo stariji muž. Siv, nečujan i gotovo nevidljiv mladić donosio je gomile skupocenih koža iz kojih je bio studen dah sumračne magaze. Gazda je lično uzimao jedno po jedno krzno, rastresao ga i širio pred našim očima, i onda ga vešto bacao na pod, prostirući ga tačno pred noge visokoj krupnoj Grkinji, koja je stajala u stavu ukrotiteljke zverova. Pri tom je čeličnim glasom izgovarao ime životinje na turskom, grčkom ili francuskom jeziku, odsečno i poslovno. "Vizon", "vizon safira, "vizon sago", "indijsko jagnje", "astrahan", "pantera", "hermelin", "samurovina". A uz svako od tih imena dodavao je jednu jedinu reč: "fino!", "otmeno!", "moderno!", "retko!" - Komad za komadom padao je na gomilu; tvrde, ubedljive reči padale su zajedno sa krznima i sve više rasle tonom i značenjem, a on ih je izgovarao u pobožnom zanosu, kao da govori: "Nebesko sunce!", "Bog Savaot!", "Bogorodica prečista!" (U tamnom uglu radnje nazirala se zaista mala ikona Bogorodičina!) Siguran u sebe, svoju robu i svoju računicu, trgovac je hvatao i moj pogled, ali ja nisam mogao da odvojim oči od tih životinjskih koža.<br /> Jedno za drugim prostirala su se preda mnom neobična krzna i sa njima šume, farme, stepe, i nepoznati predeli iz kojih dolaze. Otvarao se svet. Moje divlenje bilo je veliko i vodilo me daleko. Neko iščekivanje stalno je raslo u meni. U jednom trenutku - nisam ni razabrao ime krzna koje je trgovac izgovorio - preda mnom se prosu devičanski, obasjan predeo i u njemu, velik i izdužen, Jelenin lik u hodu. Nije bila naga, ali odevena, kao zanihanom mrežom, samo predelom kroz koji se kretala: talasima, treputavom svetlošću sunca i vode, mladim lišćem. U tom trenutku ugledao sam je, kao nikad, u svoj njenoJ veličini i lepoti.<br /> Ne znam koliko sam je posmatrao, izgubljen i van sebe. Kad sam se prenuo, trgovac je još nabrajao: "vidra", "sil", "kanadska kuna", i sve novim krznima zatrpavao moj predeo sa Jelenom.<br /> Od tog dana više se nije javila, nikad.<br /> Prošlo je možda zauvek vreme kad sam je viđao na svetlosti dana, prosto, očima kojima sam gledao sve ostale pojave vidljivog sveta. To viđenje trajalo je uvek kratko (padanje zvezde preko detnjeg neba!), ali sada ne traje ni toliko, a bolje bi bilo da se ovako ne javlja uopšte.<br /> U najgorim časovima noći - a noć je bila uvek zlo vreme moga života - biva ponekad da se javi nešto kao slutnja njenog prisustva. Ne postoje četiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena. Ne zna se i ne pita se više šta je dole a šta gore, šta izo. a šta ispred. Živ sam, ali u svetu poremećeiih odnosa i dimenzija, bez mere i videla. I Jelena je prisutna, ali samo utoliko što znam da negde pruža ruku kojom hoće nešto da mi doda. I ja živo želim da podignem desnicu i primim sitan, nevidljiv predmet koji mi nudi. Tako ostajemo dugo u tom bolnom položguu jednog započetog i jednog nerođenog pokreta, a ne znamo gde smo ni na čemu smo, ko smo ni kako se stvarno zovemo. Ono što je živo i jasno u mojoj svesti, to je naša želja koja je jedna. Po toj želji i znam da postojimo, ona je jedino što nas vezuje i sve što znamo jedno o drugom.<br /> U tom se položaju ne može izdržati dugo; iz njega vode dva puta: ili u potpunu nesvest ili u buđenje. Ovog puta se budim. Budim se u svet svoga sadašnjeg života, znači: u svet bez Jelene. Živim sa ludima, krećem se među predmetima, ali nju ne može ništa više da dozove.<br /> Između nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je to najprirodnija stvar na svetu i kao da će doveka i bez promene ostati tu. Ali sad mi se čini da je to bila obmana, samoobmana obmanutog čoveka. U stvari, ona i ne zna za mene, a ja znam samo za nju. Tako je, i tako je - istinu valja priznati - vazda i bilo. Moglo bi se reći da sam uvek živeo od sećanja na jedno priviđenje, a sada živim od uspomena na ta svoja sećanja. Pa ipak - i to treba priznati! - sve mislim da bi se mogla javiti još jednom, da bi se morala javiti. A uvek mi se čini da sam najbliži tome u toploj atmosferi koju stvara množina ljudi u pokretu.<br /> U holu velikog hotela u R. Igranka od pet do osam. Gledao sam kako ispred mene promiču, kao da neko sporo a neprekidno meša karte, desetine, stotine lica lepih žena koje nisu Jelena. Svako od tih lica izgledalo je za trenutak kao da je njeno, a zatim je beznadno i nepovratno postajalo tuđe. I svaku od tih žena ja sam za trenutak gledao kao nju, a onda je odmah tonula i odlazila sa talasom telesa, kao mrtva, više nego mrtva, jer nije Jelena niti je ikad mogla biti to. Sve češće sam tražio i posećivao takva mesta gde se skupljaju zatalasane gomile sveta, u praznične dane, o svečanostima, na sportskim stadionima. Tu provodim sate, obuzet svojom slutnjom, posmatrajući sa većom pažnjom nepregledno more ljudskih lica nego ono zbog čega su se svi tu sakupili. Moje uzbuđenje poraste naročito pri dolasku i odlasku. Jednom mi se desilo da sam je, nošen masom koja je sporo napuštala stadion, zaista ugledao, ako se to može nazvati viđenjem i ako sve to nije samo besmislena i mučna igra bez kraja.<br /> Najpre sa malo kolebanja, a zatim pouzdano, spazio sam njenu glavu. Vidim joj izraz lica, tajanstveno osmehnut. Očigledno ima nešto da mi kaže, ali ne može da mi priđe od ljudske gužve koja nas okružuje i deli. S naporom se probijam kroz taj narod. Sve sam bliže Jeleni. Izraz njenog lica biva sve rečitiji. Već pomišljam kako ću se naći pored nje i kako će mi bar sada reći sve što očekujem i što je odavno trebalo da mi kaže. Udvostručenom snagom joj se primičem. Najposle, najposle se nalazimo gotovo jedno pored drugog. Hoću da je pitam, očekujem da mi kaže nešto, ali se od uzavrele graje ništa ne razabire. Ljudska masa nas, kao zanihana ljuljaška, čas primakne čas razdvoji. U trenutku kad smo bliže jedno drugom, naginjem se i zakrećem glavu, a ona mi igrom usana kazuje nešto. To je živ i vreo šapat. Po njemu, kao i po izrazu njenog lica, izgleda mi da je zaista i lepo i važno to što hoće da mi saopšti, na mahove kao da uhvatim pojedinu reč (ne zvuk, nego smisao!), ali sve zajedno - ne razumem. Grozničavo se naprežem da shvatim, i sasvim sam blizu, čini mi se, ali u tom trenutku njen šapat pada i razbija se kao tanak mlaz vode na kamenu, nečujno, i bez smisla.<br /> Za to vreme, uskomešana gomila nas je opet rastavila. Trudim se da ne izgubim Jelenino lice; još ga nazirem; čas tone čas se pomalja na treperavoj pučini ljudskih lica. Ona mi neprestano, i uzaludno, poručuje pogledom ono što nije stigla da mi kaže. Svi moji napori da se oduprem težini mase samo me još više udaljuju od njenog lica, koje se već gubi među hiljadama drugih. Klonuo, puštam da me nepregledna povorka ludskih talasa nosi kud hoće. Sve je potpuno kao u snu.<br /> I ovo moram da kažem.<br /> Bilo je zatim jedno vreme... Sam ne znam da li da o tom govorim, da li je to uopšte mogućno rečima kazati! Da, bilo je jedno vreme kad sam očekivao njeno pismo. To izgleda neverovatno i potpuno besmisleno. I jeste. Pa ipak je bilo tako. Kao u snu.<br /> Od bezbrojnih vidova pod kojima se javljala, varala moja čula, mutila moju misao i - iščezavala, samo je taj još nedostajao! Ali ni on nije mogao izostati i, zaista, nije izostao. Kad se javila u meni ta iluzija, i kako se ustalila? To ne znam. Kad sam postavio sebi prvi put to pitanje, ja sam video samo toliko da već odavno očekujem njeno pismo, da očekujem samo to, u svakom trenutku dana i noći, na javi i u snu. A u isto vreme sam u svakom od tih trenutaka znao da neće doći, da ne može doći.<br /> Kome se nije dešavalo, i kome se ne dešava da, na povratku, stupajući u polumračno predsoblje svoga stana, baci nemiran pogled put stolića na kojem pismonoša ostavla poštu? Jer, mnogi od nas je mnogo puta mislio o nepoznatom ili zaboravlenom prijatelju u daljini i njegovom neočekivanom pismu sa dobrim, srdačnim porukama koje bi mogle uneti više smisla i svetlosti u naš život. To je jedna od onih neodređenih ljudskih željanada koje mnogog od nas prate godinama i koje se ne ostvaruju nikad, samo čine život podnošljivijim. Ali u ovom slučaju ja sam mislio o tom kao o stvarnom pismu određene ličnosti, sa određenom sadržinom.<br /> Misao o Jeleninom pismu nailazila je povremeno, u nepravilnim razmacima i nejednakom snagom. Bivalo je da se za nekoliko meseci izgubi ili bar pritaji u meni, kao bolest za koju čovek ne zna i ne sluti. A bivalo je čitavih nedelja kad me nije napuštala ni danju ni noću. Naročito preko leta. (Jer, leto je godišnje doba kad je čovek najviše podložan proizvoljnoj igri živaca i kad se pogrešna misao najlakše useli u nas i neobičnom snagom ustali na jednom određenom predmetu.) Nije mi jedno leto zamračilo to očekivanje Jeleninog pisma! U planini, kao i na moru.<br /> Pismo! Kad čujem u prolazu ili kad negde pročitam tu reč, ja mogu da mislim samo na nju i njeno pismo. I to pismo koje ne stiže, uništava sva ona koja primam, a koja mi živi ljudi stvarno pišu, unapred im razara smisao i oduzima svaku vrednost.<br /> Vraćam se uveče, umoran a miran i vedar, sa planine. Prolazeći holom čujem da neko izgovara moje ime. Trčim do portira, uzbuđen tražim pismo. "Ne", kaže čovek, "ne, to je bila zabuna, nema pisma za vas." I gleda me čudno. Padam od umora, ali ne mogu da spavam. Ne verujem u zabunu. Mora da je bilo neko pismo, a moglo je biti samo od nje. A kad, najposle, svedem oči i zaspim, ja ne spavam pravim snom i ne snivam kao drugi ludi. Borim se s njenim pismom. Čujem kako šušti hartija, osećam ga pod prstima, naprežem oči i vidim, čini mi se, i slova, ali reči jedne ne mogu da razumem. Onda se pitam da li bi ona uopšte mogla da piše ovim našim ljudskim pismom. Otvaram oči, opet budan, i u tami vidim prugastu svetlost koja prodire kroz razmaknuta rebra na roletni moga prozora. I to izgdeda kao pismo sa gustim, pravilnim redovima. Pismo, ali nečitljivo.<br /> Tako sam se ne jednom budio usred noći, sa gorčinom u ustima, sa nemirom u utrobi, kivan na sebe, na tu prokletu ženu čije pismo uzalud očekujem, i na ceo svet. Odlazio sam ka prozoru kao čovek koji traži svetlosti i vazduha, i udarao žestoko dlanom o prozorsku dasku, gnevan i rešen da jednom raščistim to pletivo od obmana u koje me zapliću moje rođene misli.<br /> "Ne, neće se rekad javiti!" - govorio sam sad u sebi. "Pa ona i nema ruku, ne zna šta je pero ni hartija, ni ljudska misao ni ljudska reč; ona i ne sluti da postojim, ni ja ni moj svet iščekivanja. Ni..nje same nema. Izgubio sam se tražeći je." - Tako sam govorio, ali sam u isti mah uviđao da time ništa nije razjašnjeno ni utvrđeno. Osećao sam samo bol u podlanici. I moja se misao po stoti put okretala i jurila u suprotnom pravcu.<br /> "Nikad neće pisati? Ne postoji? A šta je to što me je probudilo, diglo i dovelo do ovog prozora? I šta mi, najposle, znamo šta sve postoji a šta ne? Dobro, neće i ne može pisati. Nikad. Ali kad bi sutra osvanulo njeno pismo, sa porukama..."<br /> I krug je počinjao opet da se vrti, bez prestanka, bez milosti, i bez izlaza i rešenja.<br /> Ono što nisam mogao da odgonetnem u spu, ja sam često pokušavao da pročitam na javi, budan. U šetnji, ili čak usred razgovora sa ljudima, odjednom iskrsne preda mnom bela hartija puna crnih slova. I ja čitam Jelenino pismo koje nisam nikad primio. Pri čitanju mi, kao nejasan šum iz daljine, smeta govor ovih oko mene, ali ja čitam uporno dalje.<br /> U pismu Jelena mi javlja svaki put nešto radosno. Predlaže mi da se negde sretnemo ili me poziva da svratim na dandva u malo mesto na moru, gde ona letuje. Veze su dobre i vozom i brodom. Na primer, može se krenuti brodom iz ... Tu se prekida moje čitanje. Neko je pored mene izgovorio jednu reč povišenim glasom. Prenuo sam se. Pitanje je bilo upućeno meni. Trebalo je odgovoriti. Pisma je nestalo. Moj odgovor je bio zbunjen.<br /> To se ponavljalo mnogo puta. I čitanje se prekidalo uvek kad bi došlo do nekog određenog podatka, imena mesta ili datuma. A ja bih nastavljao razgovor sa ljudima oko sebe, mislepi jednako na iščezlo pismo, ali trudeći se da ne budem neučtiv i suviše rasejan sabesednik.<br /> Pa onda je nailazilo vreme kad bih sve to srećno zaboravljao. Mučenje sa Jeleninim pismom prestajalo je odjednom, kao čudom. Gubilo se negde u predelima maštanja i zaborava, gde mu je i mesto. Mesecima sam tada živeo mirno i vedro, radeći svoj posao celom svojom voljom i punom snagom. A zatim bi se opet, jedne večeri, sam ne znam kako ni zbog čega, javila u meni stara misao. Doći će i taj dan. Izgovoriće nevidljiv pismonoša sa stepeništa moje ime, koje će se i meni samom toga trena objaviti, kao da nisam dotad ni znao ko sam i kako se zovem. Ipak, pismo! To će biti svečana i svetla izvesnost praznika. Tačna vest o Jeleninom dolasku ili određen poziv da ja dođem tu i tu, tada i tada. (U stvari, isto što i njeno prisustvo!) I ja ću se odazvati lako i prirodno, kao da tome trenutku nisu prethodile godine sumnji, obmana i čekanja. I radost će biti savršena i potpuna. Taj trenutak pune izvesnosti, a bez stvarnog osnova, poneo bi me naglo. I kovitlac oko Jelene počinjao je iznova. U meni su se opet smenjivale kratke snivane radosti i duga stvarna mučenja. Misli o njenoj odsutnosti ili njenom prisustvu sustizale su se, potiskivale jedna Arugu, i nosile me kao talasi.<br /> Sad je proleće. Opet proleće! Preda mnom je sto i osamdeset sunčanih dana. Čini mi se da su mi pregršti pune nekih čudesnih zlatnika, svaki kao sunce. Svi su putevi otvoreni. Dah je slobodan.<br /><br /> Dok sam tako stajao neodlučan od sreće, osetio sam da se iza mene odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala je tu trenutak-dva nepomična (uporedo sa njom zastao je i moj dah), a onda mi je položila ruku na rame. Ne bih mogao kazati kako ni po čemu sam to osetio. To je bila više misao na žensku ruku. Kao senka je počivala na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu težinu i isto takvu mekoću i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svečano krut.<br /> Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nešto da shvatim i znam, nje više nije bilo.<br /> Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem! </p></center><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-1705906001309084167?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-56644142650395555162009-05-17T09:09:00.001+02:002009-05-17T09:12:15.983+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-4NPHxbKI/AAAAAAAABwU/qymnaRzVSHE/s1600-h/24294-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 134px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-4NPHxbKI/AAAAAAAABwU/qymnaRzVSHE/s200/24294-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336686620994268322" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Netko sa svojim bolom ide<br />Ko sa otkritom ranom: svi neka vide.<br />Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi<br />I neda mu prijeći u suze i riječi.<br /><br />Rad'je ga skriva i tvrdo zgusne<br />U jednu crtu na kraju usne.<br />Zadršće, zadršće u njoj kadikad,<br />Ali u riječi se ne javi nikad.<br /><br />Duša ga use povuče i smjesti<br />Na svoje dno; ko more kamen<br />U njega bačen. More ga prima<br />Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-5664414265039555516?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-41843999805803780912009-05-17T08:59:00.002+02:002009-05-17T09:03:50.878+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-2N2OxLyI/AAAAAAAABwM/7CUdGRwuTWE/s1600-h/10911-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 138px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-2N2OxLyI/AAAAAAAABwM/7CUdGRwuTWE/s200/10911-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336684432469339938" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Ljubeći se od postanja<br />Kroz maglu svijeta dvoje bludi,<br />Sa čudnom čežnjom, da se nađu<br />U metežu stranih ljudi.<div style="text-align: left;"><br /></div>Razmišljaju o sebi često<br />I prevarit će se kadikad,<br />Da su jedno drugo našli,<br />A neće se naći nikad.<div style="text-align: left;"><br /></div>Pa ipak, on će jednom doć<br />U sobu onoga hotela,<br />U kom je ona cijelu noć<br />Uz uzdisaje mora bdjela.<div style="text-align: left;"><br /></div>Pred zoru, kad u krevet legne,<br />Na onu misleć koju traži,<br />Ni slutit neće, da mu jorgan<br />Pokrivaše već njene draži.<div style="text-align: left;"><br /></div>I možda će u restoranu<br />Iz one čaše on da pije,<br />Na kojoj bjehu njena usta<br />Nekoliko dana prije.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-4184399980580378091?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-42238352952340780782009-05-17T08:49:00.000+02:002009-05-17T08:50:39.968+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-zok9TL1I/AAAAAAAABwE/DB7ld-B2Cwk/s1600-h/19363-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-zok9TL1I/AAAAAAAABwE/DB7ld-B2Cwk/s200/19363-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336681593154252626" border="0" /></a><br /><br /><div style="text-align: left;"><br /><br /><br /><br /><br /><br /></div>Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,<br />pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:<br />Da je čujem uzalud sam danas kušao,<br />Kao da je pesma bila sreća moja sva.<br />Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.<div style="text-align: left;"><br /></div>U snu svome nisam znao za buđenja moć,<br />I da zemlji treba sunca, jutra i zore;<br />Da u danu gube zvezde bele odore;<br />Bledi mesec a se kreće u umrlu noć,<br />U snu svome nisam znao za buđenja moć.<div style="text-align: left;"><br /></div>Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,<br />I u njemu očin neke, nebo nečije,<br />Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,<br />Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.<br />Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.<div style="text-align: left;"><br /></div>Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:<br />Kao da je san mi ceo bio od pene,<br />Il te oči da su moja duša van mene,<br />Ni arije, ni sveg drugog, što noćas snih;<br />Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.<div style="text-align: left;"><br /></div>Ali slutim, a slutiti još jedino znam.<br />Ja sad slutim za te oči, da su baš one,<br />Što me čudno po životu vode i gone:<br />U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.<br />Ali slutim, a slutiti još jedino znam.<div style="text-align: left;"><br /></div>Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad<br />I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;<br />Njene oči, njeno lice, njeno proleće<br />U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.<br />Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:<div style="text-align: left;"><br /></div>Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,<br />I njen pogled što me gleda kao iz cveća<br />Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,<br />Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,<br />Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.<div style="text-align: left;"><br /></div>Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;<br />Ne znam mesto na kom živi ili počiva;<br />Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;<br />Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.<br />Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.<div style="text-align: left;"><br /></div>Možda spava sa očima iznad svakog zla.<br />Izvan stvari, iluzija, izvan života,<br />I s njom spava, neviđena, njena lepota;<br />Možda živi i doći će posle ovog sna.<br />Možda spava sa očima izvan svakog zla.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-4223835295234078078?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-52582366877894896812009-05-17T08:38:00.002+02:002009-05-17T08:46:18.483+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-xBrCYBNI/AAAAAAAABv8/nwRhGinpJjU/s1600-h/5961-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 134px;" src="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-xBrCYBNI/AAAAAAAABv8/nwRhGinpJjU/s200/5961-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336678725747999954" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><div style="text-align: left;"><br /><br /></div>Da li je istina ono sto piše Kalevali: <div style="text-align: left;"><br /></div>"Ruka što daje, uvek je iznad ruke koja prima?" <div style="text-align: left;"><br /></div>Da li je istina ono što govore u Basri: <div style="text-align: left;"><br /></div>"Ljubav je kao senka. Ako trčis za njom, nikad je nećes stići.<br />Ako joj okreneš leđa pratiće te". <div style="text-align: left;"><br /></div>Neko je negde rekao i hvala mu:<br />"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta"<br />Nasmej se zato ako ti kažu da si mali čovek. <div style="text-align: left;"><br /></div>Nema male sreće i male bolesti.<br />Nema male krađe i male smrti.<br />Nema malog rata niti malog poštenja.<br />Nema maloga prijatelja i male tajne.<br />Nema maloga čoveka i male ljubavi.<br /><br />Ne okreći mi nikad leđa da bi te voleo.<br /><b></b> <div style="text-align: left;"><br /></div>Sećam se tvojih prvih zuba.<br />Sećam se tvojih prvih koraka.<br />Sećam se: Dečja bolnica u Novom Sadu.<br />Sedim kraj tvog kreveta i molim sve na svetu da mi ozdraviš.<br />I ozdravio si.<br />No Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi.<br />Verovala je samo naša ogromna ljubav.<br />Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,<br />dok je kao kičica slikala azurnu svetlost po mojim dlanovima.<br />Mi se prevrćemo naglavce kao pešcani sat.<br />I menjamo se jedan s drugim. <div style="text-align: left;"><br /></div>Dobićeš jednog dana dublji glas. Počećeš da se briješ.<br />Oženićeš se i zaposliti.Imaćeš svoju decu i pričaćeš im svoje bajke.<br />A ja ću biti sve detinjastiji i bezazleniji. <div style="text-align: left;"><br /></div>Prepoznaćeš me po tome kako naivno verujem da ću večito živeti,<br />opčinjen unutrašnjim govorom poput drevnoga boga Ptaha,<br />koji je prvo smislio ceo svet u sebi<br />zatim izdahnuo okolo svoje neverovatne misli, i tako, ogromnom maštom,<br />sam u Ničemu, jedini, oživeo sve ono što je još bilo nestvoreno. <div style="text-align: left;"><br /></div>Onda će doći sve naglo: moji poslednji zubi.<br />I odmah posle toga: moji poslednji koraci.<br />Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu.<br />Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo veče makar samo sat ili pola sata.<br />Biće to sasvim dosta za sve proklete godine.<br />I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.<br />I neka kao kičica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak na tvojim dlanovima<br />znak da ti nikad nisam, nikad okrenuo ledja da bi me poštovao i voleo. <div style="text-align: left;"><br /></div>Ljubav je kao snaga: ako je vise trošiš, više ćeš je i imati. <div style="text-align: left;"><br /></div>Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja, već bi se pretvorile u vetar.<br />Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali okeani.<br />Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali beskonačni.<br />Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, već bi se pretvorili u večnost. <div style="text-align: left;"><br /></div>Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, već davno bila bi zvezda.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-5258236687789489681?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-16194669112639035182009-05-17T08:07:00.001+02:002009-05-17T08:10:08.799+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-p2oeGtyI/AAAAAAAABv0/bL8QvFlUfV8/s1600-h/15992-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 138px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-p2oeGtyI/AAAAAAAABv0/bL8QvFlUfV8/s200/15992-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336670839499044642" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Ako ti jave: umro sam<br />a bio sam ti drag,<br />mozda će i u tebi<br />odjednom nešto posiveti.<br /><br />Na trepavicama magla.<br />Na usni pepeljast trag.<br />Da li si ikad razmišljao<br />o tome šta znači živeti?<br /><br />Ko sneg u toplom dlanu<br />u tebi detinjstvo kopni.<br />Brige...<br />Zar ima briga?<br />Tuge...<br />Zar ima tuga?<br /><br />Po merdevinama mašte<br />u mladost hrabro se popni.<br />Tamo te čeka ona<br />lepa, al lukava duga.<br /><br />I živi!<br />Sasvim živi!<br />Ne grickaj kao miš dane.<br />Široko žvaći vazduh.<br />Prestiži vetar i ptice.<br /><br />Jer svaka večnost je kratka.<br /><br />Odjednom nasmejani<br />u ogledalu nekom<br />dobiju zborano lice.<br /><br />Odjednom: na ponekom uglu<br />vreba poneka suza.<br /><br />Nevolje na prstima stignu.<br />Godine postanu sivlje.<br /><br />Odjednom svet, dok hodaš<br />sve više ti je uzan<br />i osmeh sve tiši<br />i tiši<br />i nekako iskrivljen.<br /><br />Zato živi, al sasvim!<br /><br />I ja sam živeo tako.<br />Za pola veka samo<br />stoleća sam obišao.<br /><br />Priznajem: pomalo luckast.<br />Ponekad naopak.<br />Al nikad nisam stajao.<br />Večno sam išao.<br />Išao...<br /><br />Ispredi iz svoje aorte<br />pozlaćen konac trajanja<br />i zašij naprsla mesta<br />iz kojih drhte čuđenja.<br /><br />I nikad ne zamišljaj život<br />kao uplašen oproštaj,<br />već kao stalni doček<br />i stalni početak buđenja.<br /><br />2.<br /><br />A onda, već jednom ozbiljno<br />razmisli šta znači i umreti<br />i gde to nestaje čovek.<br /><br />Šta ga to zauvek ište.<br /><br />Nemoj ići na groblja.<br />Ništa nećeš razumeti.<br />Groblja su najcrnji vašar<br />i tužno pozorište.<br /><br />Igrajući se nemira<br />i svojih bezobličja,<br />zar nemaš ponekad potrebu<br />da malo krišom zađeš<br />u nove slojeve razuma?<br />U susedne budućnosti?<br /><br />Objasniću ti to nekada<br />ako me tamo nađeš.<br /><br />Znaš šta ću ti učiniti:<br />pokvariću ti igračku<br />koja se zove bol,<br />ako se budes odvažio.<br /><br />Ne lažem te.<br />Ja izmišljam<br />ono što mora postojati,<br />samo ga nisi jos otkrio,<br />jer ga nisi ni tražio.<br /><br />Upamti: stvarnost je stvarnija<br />ako joj dodaš nestvarnog.<br /><br />Prepoznaćeš me po ćutanju.<br />Večni ne razgovaraju.<br /><br />Da bi nadmudrio mudrost,<br />odneguj veštinu slušanja.<br /><br />Veliki odgovori<br />sami sebe otvaraju.<br /><br />Posle bezbroj rođenja<br />i nekih sitničavih smrti,<br />kad jednom budeš shvatio<br />da sve to što si disao<br /><br />ne znači jedan život,<br /><br />stvarno naiđi do mene<br />da te dotaknem svetlošću<br />i pretvorim u misao.<br /><br />I najdalja budućnost<br />ima svoju budućnost,<br />koja u sebi čuje<br />svoje budućnosti glas.<br /><br />I nema praznih svetova.<br /><br />To, čega nismo svesni,<br />nije nepostojanje,<br />već postojanje bez nas.<br /><br />3.<br /><br />Ako ti jave: umro sam,<br />evo šta će to biti.<br /><br />Hiljade šarenih riba<br />lepršaće mi kroz oko.<br />I zemlja će me skriti.<br />I korov će me skriti.<br /><br />A ja ću za to vreme<br />leteti negde visoko.<br />Upamti: nema granica,<br />već samo trenutnih granica.<br /><br />Jedriću nad tobom u svitanja<br />niz vetar klizav ko svila.<br />Razgrtaću ti obzorja,<br />obrise doba u povoju<br />i prizore budućnosti<br />lepotom nevidljivih krila.<br /><br />I kao nečujno klatno<br />zaljuljano u beskraju,<br />visiću sam o sebi<br />kao o zlatnom remenu.<br /><br />Prostor je brzina uma<br />što sama sebe odmotava.<br />Lebdeću u mestu, a stizaću<br />i nestajaću u vremenu.<br /><br />Odmoriću se od sporednog<br />kao galaktička jata,<br />koja su srasla pulsiranjem<br />što im u nedrima traje.<br /><br />Odmoriću se od sporednog<br />kao ogromne šume,<br />koje su srasle granama<br />u guste zagrljaje.<br /><br />Odmoriću se od sporednog<br />kao ogromne ptice,<br />koje su srasle krilima<br />i celo nebo oplele.<br /><br />Odmoriću se od sporednog<br />kao ogromne ljubavi,<br />koje su srasle usnama<br />još dok se nisu ni srele.<br /><br />Zar misliš da moja ruka,<br />koleno,<br />ili glava,<br />mogu da postanu glina,<br />koren breze<br />i trava?<br /><br />Da neka malecka tajna,<br />il neki treperav strah<br />mogu da postanu sutra<br />tišina,<br />tama<br />i prah?<br /><br />Znas, ja sam stvarno sa zvezda.<br />Sav sam od svetlosti stvoren.<br /><br />Nista se u meni neće<br />ugasiti ni skratiti.<br /><br />Samo ću,<br />obično tako,<br />jedne slučajne zore<br />svom nekom dalekom suncu<br />zlatnih se očiju vratiti.<br /><br />Kažnjavan za sve što pomislim,<br />a kamoli što počinim,<br />osumnjičen sam za nežnost<br />i proglašen sam krivim<br />što ljubav ne gasim mržnjama,<br />već novom, većom ljubavlju<br />i život ne gasim smrtima,<br />već nečim drukčije živim.<br /><br />Poslednji rubovi beskraja<br />tek su pocetak beskrajnijeg.<br /><br />Ko traje dalje od trajnijeg<br />ne zna za kratka znanja.<br /><br />Nikad se nemoj mučiti<br />pitanjem: kako preživeti,<br />nego: kako ne umreti<br />posle svih umiranja.<br /><br />4.<br /><br />Ako ti jave: umro sam,<br />ne brini. U svakom stoleću<br />neko me slučajno pobrka<br />sa umornima i starima.<br /><br />Nigde toliko ljudi<br />kao u jednom čoveku.<br /><br />Nigde toliko drukčijeg<br />kao u istim stvarima.<br /><br />Pročeprkaš li prostore,<br />iskopaćeš me iz vetra.<br />Ima me u vodi.<br />U kamenju.<br />U svakom sutonu i zori.<br /><br />Biti ljudski višestruk,<br />ne znači biti raščovečen.<br /><br />Ja jesam deljiv sa svačim,<br />ali ne i razoriv.<br /><br />A sva ta čudesna stanja<br />i obnavljanja mene<br />i nisu drugo do vrtlog<br />jednolik,<br />uporan,<br />dug.<br /><br />Znaš šta su proročanstava?<br />Kalupi ranijih zbivanja<br />i zadihanost istog<br />što vija sebe ukrug.<br /><br />Pa što bismo se opraštali?<br />Čega da nam je žao?<br />Ako ti jave: umro sam,<br />ti znaš - ja to ne umem.<br /><br />Ljubav je jedini vazduh<br />koji sam udisao.<br />I osmeh jedini jezik<br />koji na svetu razumem.<br /><br />Na ovu zemlju sam svratio<br />da ti namignem malo.<br />Da za mnom ostane nešto<br />kao lepršav trag.<br /><br />Nemoj da budeš tužan.<br /><br />Toliko mi je stalo<br />da ostanem u tebi<br />budalast,<br />čudno drag.<br /><br />Noću kad gledaš u nebo,<br />i ti namigni meni.<br /><br />To neka bude tajna.<br /><br />Uprkos danima sivim,<br />kad vidiš neku kometu<br />da vidik zarumeni,<br />upamti: to ja još uvek<br />šašav letim i živim.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-1619466911263903518?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-60142174279427544842009-05-17T07:54:00.001+02:002009-05-17T07:58:07.508+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-nD-0FlBI/AAAAAAAABvs/65PobWM7mZY/s1600-h/21308-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 136px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-nD-0FlBI/AAAAAAAABvs/65PobWM7mZY/s200/21308-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336667770300240914" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Kad neko dete slaže kocke,<br />i pravi najlepšu svoju kulu,<br />pa je pogleda<br />i namršti se,<br />i - odjednom je nogom sruši,<br />onda svi misle da je to dete<br />razmaženo i zavrnuto.<br /><br />A dete ne voli gotove stvari<br />Ne voli kad se nešto završi.<br /><br />Kad neko dete slaže kocke,<br />i pravi najlepšu svoju kulu,<br />pa je pogleda<br />i nasmeši se,<br />i prosto procveta od ponosa,<br />mnogi i ne znaju da je to dete<br />površno,<br />glupo,<br />uobraženo,<br />jer zaljubljeno u to što ume<br />ne vidi dalje od svoga nosa.<br /><br />Neko strpljivo,<br />iz početka,<br />podiže nova utvrđenja.<br />Večito nešto novo traži.<br />U traganju mu sva divota.<br /><br />A neko nad kulom drhti i strepi<br />i nikad na njoj ništa ne menja,<br />i uveren u svoje laži<br />sam sebe mazi<br />do kraja života.<br /><br />Postoje jedni neimari.<br />Postoje drugi neimari.<br /><br />Postoji beskrajno zadovoljstvo.<br />I radoznalost od svega veća.<br /><br />Posle: sabereš neke stvari.<br />Ili: oduzmeš neke stvari.<br />Posle: govoriš - ja sam srećan.<br /><br />Izvoli, izaberi šta je to sreća.<br /><br />I nemoj da mi zakukaš nekad<br />da nisi dobro odabrao.<br />Sam si zidao svoje kule.<br />Sam si unapred dobro znao<br /><br />na onome što se jednom stvori,<br /><br />ili kad večito iznova stvaraš<br />i ne smeš da prestaneš da se boriš.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-6014217427942754484?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-27091535247999728212009-05-17T07:48:00.000+02:002009-05-17T07:49:52.495+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-lUHgqslI/AAAAAAAABvk/ORYTgLHQKfo/s1600-h/333-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 116px;" src="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-lUHgqslI/AAAAAAAABvk/ORYTgLHQKfo/s200/333-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336665848489357906" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Poznala sam te kad sneg se topi,<br />topi, i duva vetar mlak.<br />Blizina proleća dušu mi opi,<br />opi, pa žudno udisah zrak.<br />S nežnošću gledah stopa ti trag,<br />trag po snegu belom;<br />i znadoh da ćeš biti mi drag,<br />drag u životu celom.<br /><br />Poznala sam te u zvonak dan,<br />dan pijan, svež i mek. <br />Činjaše mi se već davno znan,<br />znan kad te poznadoh tek.<br />S nežnošću gledah stopa ti trag,<br />trag po snegu belom;<br />i znadoh da ćeš biti mi drag, <br />drag u životu celom.<br /><br />Poznala sam te kad kopni led,<br />led, dok se budi proletnji dah;<br />kad dan je čas rumen, čas setan, bled,<br />kad sretno se i tužno u isti mah.<br />S nežnošću gledah stopa ti trag,<br />trag po snegu belom;<br />i znadoh da ćeš biti mi drag,<br />drag u životu celom.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-2709153524799972821?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-13183774780169464982009-05-17T07:42:00.000+02:002009-05-17T07:43:47.126+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-j6285GzI/AAAAAAAABvc/H2LVKq_9fYA/s1600-h/14253-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 144px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-j6285GzI/AAAAAAAABvc/H2LVKq_9fYA/s200/14253-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336664315035982642" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Uhvaćena sam i ja, begunica iz života.<br />Porobljeno je sve što mi bi nekada dato:<br />jutarnja mlečna snova lepota,<br />i čistoga srca detinjeg zlato! <br /><br />Htela sam pobeći kao ptica sa strukom slamke<br />što beži pred lovcem pod jutra luke;<br />ali na kapiji svakoj iz života stoje zamke<br />i sputale su moje u neznano pružene ruke.<br /><br />Živela sam od snova ludo i nerazumno; <br />sad moram biti bačena u duboku tminu,<br />sa zrnima drugim ići na opšte gumno,<br />spustiti se u život kao reka u dolinu.<br /><br />Sputana sam i teškim ću platiti dugom,<br />jer sam volela rosu i samoću<br />ovde gde zagrljeni idu drug s drugom<br />i dele krov, greh, i sunce, i hladnoću.<br /><br />Uhvaćena sam na planinskom strmom putu,<br />na litici koje se i srne plaše.<br />Živeću sad sa mravima u istome kutu,<br />piti iz zajedničke svima čaše.<!-- google_ad_section_end --><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-1318377478016946498?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-63830622023248798522009-05-17T07:00:00.000+02:002009-05-17T07:02:27.726+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-aMuUR79I/AAAAAAAABvU/N9jBoaW0__w/s1600-h/23021-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-aMuUR79I/AAAAAAAABvU/N9jBoaW0__w/s200/23021-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336653626839527378" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Demoni i divote<br />Vetrovi i plime<br />More se već povuklo u daljine<br />A ti<br />Ko alga što vetar je miluje nežno<br />Na pesku postelje u snu se protežeš<br />Demoni i divote<br />Vetrovi i plime<br />More se već povuklo u daljine<br />Ali u tvojim očima poluotvorenim<br />Dva mala vala<br />Su ostala<br />Demoni i divote<br />Vetrovi i plime<br />Dva mala vala da me utope.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-6383062202324879852?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-10076725247320032482009-05-17T06:54:00.002+02:002009-05-17T06:57:36.995+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-Y6DqMN9I/AAAAAAAABvM/woxkDWkFOqo/s1600-h/617-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 132px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-Y6DqMN9I/AAAAAAAABvM/woxkDWkFOqo/s200/617-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336652206639429586" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><div style="text-align: left;"><br /><br /><br /><br /></div><div id="post_message_2310"><div style="text-align: left;"> </div>Ta ljubav<br />Tako silna<br />Tako drhtava<br />Tako nežna<br />Tako očajna<br />Ta ljubav<br />Lepa kao dan<br />I ružna kao vreme<br />Ta ljubav tako stvarna<br />Ta ljubav tako divna<br />Tako srećna<br />Tako vesela<br />I tako jadno<br />Drhteći od straha ko dete u mraku<br />A tako sigurna u sebe<br />Ko neki spokojni čovek u sred noći<br />Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih<br />Gonila ih da govore<br />I primoravala da blede<br />Ta ljubav vrebana<br />Jer te druge mi smo vrebali<br />Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani zaboravljeni<br />Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali<br />gazili dotucavali poricali zaboravljali<br />Ta ljubav cela celcata<br />Još toliko živa<br />A sva ozarena<br />To je tvoja lljubav<br />To je moja ljubav<br />Ona koja je bila<br />To osećanje je uvek novo<br />I nije se izmenilo<br />Toliko stvarno kao neka biljka<br />Toliko drhtavo kao neka ptica<br />Toliko toplo i živo kao leto<br />Možemo oboje<br />Otići i vratiti se<br />Možemo oboje<br />Otići i vratiti se<br />Možemo zaboraviti<br />A zatim ponovo zaspati<br />Pa probuditi se patiti bditi<br />Pa ponovo zaspati<br />Sanjati i smrt<br />Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se<br />I podmladiti se<br />Naša ljubav zastaje tu<br />Tvrdoglava ko magare<br />Živa ko želja<br />Svirepa kao sećanje<br />Hladna kao kajanje<br />Nežna kao uspomena<br />Hladna kao mermer<br />Lepa kao dan<br />Nežna kao dete<br />Gleda nas smešeći se<br />I kazuje mnogo ne govoreći ništa<br />A ja je slušam drhteći<br />I vičem<br />Vičem za tebe<br />Vičem za sebe<br />I preklinjem te<br />Za tebe za sebe i za sve one koji se vole<br />I koji su se voleli<br />Da ja im vičem<br />Za tebe za sebe i sve druge<br />Da ne znam<br />Ostani tu<br />Tu gde si<br />Gde bila si nekad<br />Ostani tu<br />Tu gde si<br />Gde si bila nekad<br />Ostani tu<br />Ne pomiči se<br />Ne idi<br />Mi koji smo voleli<br />Mi smo te zaboravili<br />Ali ti nas ne zaboravi<br />Jer nemamo drugog do tebe na zemlji<br />Ne dopusti nam da postanemo hladni<br />Da se udaljavamo sve više<br />Odemo gde bilo<br />Daj nam znak da si živa<br />A mnogo docnije na ivici nekog šipražja<br />U šumi uspomena<br />Iskrsni odjednom<br />Pruži nam ruku i spasi nas.<!-- google_ad_section_end --></div><!-- / message --><!-- sig --><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-1007672524732003248?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-71564099715024049172009-05-17T06:44:00.001+02:002009-05-17T06:47:15.271+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-We8dSHaI/AAAAAAAABvE/U9siRGSy_W8/s1600-h/22351-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-We8dSHaI/AAAAAAAABvE/U9siRGSy_W8/s200/22351-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336649541826518434" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Kakve su njene namere,<br />kad sve druge sahranjuje,<br />samo mene oživljava?<br /><br />Ima li, Ana, stvarnog razloga<br />da tako lepo spava?<br /><br />Priznajem Pesnika,<br />al, znam:<br />niko ne može<br />žešće da opravda vazduh<br />od njene tamne kože.<br /><br />Kad ana plače!<br />(o ne lažem vas)<br />to je lepše<br />od voća!<br />Od kiše!<br />Od... rakova na žaru!<br />Od... čega god hoćete!<br />Od ptice u galopu!<br />pa nisam ja valjda vica radi<br />prokockao celu evropu!<br /><br />A kad se svlači!<br />Slobodan i proklet prisustvujem<br />(a ne znam kako da preživim)<br />najvećem čudu u svetlosti!<br />Zaklinjem se:<br />da bih tebe ogrejao,<br />Ana, zapalio bih i svoje kosti.<br /><br />Kad lađu crta! Kad ječam seje!<br />Kad objavljuje rat! Kad se smeje!<br />Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!<br />Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!<br />Kad pije pivo! Kad iznenada dođe!<br />Kad ljubi proleterske vođe!<br /><br />Kad je moja desna ruka!<br />Kad je grčka azbuka!<br />Kad sanja cveće!<br />Kad NEĆE!<br /><br />Sećanje na Nepojmljivog Dečka<br />uvek će moći vatru da zameni:<br />zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!<br />Pa rumeni!<br /><br />Pa kad se vokali spoje!<br />Dragi Bože,<br />usijane glavurde moje!<br /><br />Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!<br />Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!<br />Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,<br />il neke druge vulkane,<br />mogu da se zakunem<br />u sve što imam,<br />i nemam,<br />da svet postoji zbog Ane.<br /><br />Kakve su njene namere<br />kad sve druge sahranjuje<br />samo mene oživljava -<br />ima li Ana<br />stvarnog razloga<br />da bude tako lepa kad spava?<br /><br />I cvetovi i puževi i englezi<br />svi već znaju:<br />ona poljupcem može<br />od svake bolesti da izleči!<br />Ali ja nju naj, naj, naj volim<br />kad spaja svetlosti,<br />kad rešava ukrštene reči.<br /><br />Ona to izvodi kao da se igra!<br />A mani izgleda kao da svet stvara!<br />Ko Vergilijev najmlađi konj:<br />u jednoj ruci drži svet,<br />a drugom ga osvetljava!<br />Traži se, na primer, reč, koja može<br />vodu da pije,<br />samu sebe da izgovara,<br />da gori,<br />da leti,<br />i da spava.<br />Neka reč<br />koja nije kao ostale reči:<br />reč koja ume da rešava ukrštene reči!<br /><br />Tada nastaje mala drama:<br />voda otiče za svojim obalama:<br />Ana, naga,<br />na mom dlanu,<br />večnost osmišljava!<br />(A mogla bi baš nju briga da se razboli<br />ili da spava.)<br />I dddok je tttako<br />ooo opasnu<br />ddddržim u zzzz zagrljaju<br />rrrreči se<br />reči se<br />sssssame rrrrrr<br />rešavaju!<br /><br />Kakve su njene namere<br />kad sve druge sahranjuje<br />samo mene oživljava?<br /><br />Što se bar ne pokrije kad spava!?<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-7156409971502404917?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-4430001068080292022009-05-17T06:26:00.004+02:002009-05-17T06:30:53.666+02:00<div style="text-align: justify;"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-SDjx2TPI/AAAAAAAABu8/c_ZXucur1y8/s1600-h/23054814ij.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 150px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sg-SDjx2TPI/AAAAAAAABu8/c_ZXucur1y8/s200/23054814ij.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5336644673298910450" border="0" /></a>U zoru je podno stabla iznikao malen Cvet. I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo. - Ti si, sigurno, veliki Cvet - reče mu. - Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo. - Kakva je razlika izmedju Stabla i Cveta? - upita Cvet.- Cvet živi nekoliko dana, a Stablo mnogo godina - reče Stablo. - I to je sve ? - Ne - odgovori Stablo. - Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora. - To je sve? - ponovno upita Cvet. - Vas mogu ubrati i darovati. Vas se može staviti u vazu i negovati. Vas ljudi vole, a i vi volite ljude. A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani. - Zar smo mi Cvetovi na putu? - Ne, uglavnom niste. Ali ljudi vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni. - Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet? - To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati. Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet. Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove. - Onda si ti - reče mu Cvet - izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet. Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić.<!-- google_ad_section_end --></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-443000106808029202?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-47429368380144894632009-04-29T22:59:00.001+02:002009-04-29T23:02:54.199+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfjAHmD5T1I/AAAAAAAABlI/3DcqMlQAytU/s1600-h/14366-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfjAHmD5T1I/AAAAAAAABlI/3DcqMlQAytU/s200/14366-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5330221395701485394" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Volim tvoje ruke za igračke<br />to telo koga skoro nema.<br />Žena je samo u mekoti mačke<br />što u tvom struku prede i drema.<br /><br />Kako da nađem ruke detinje<br />da ti objasnim šta ljubav znači,<br />a da ne ranim to malo zverinje;<br />usnu na kojoj se mrve kolači.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-4742936838014489463?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-67716978647017772652009-04-29T09:10:00.006+02:002009-04-29T09:18:59.813+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sff-Q-YuRFI/AAAAAAAABjo/c17rjiFU8Ts/s1600-h/20813-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 134px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sff-Q-YuRFI/AAAAAAAABjo/c17rjiFU8Ts/s200/20813-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5330008251594327122" border="0" /></a><span style="font-family:georgia;"><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Uvek sam se plašio da ti tepam<br />Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci<br />Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš<br />i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.<br />Jer sam glupavo verovao<br />da ću ako ti ruku na rame stavim<br />da ću ako ti prstima čelo dodirnem<br />da ću ako ti u tople oči grudi slijem<br />da ću izgubiti sebe.<br />Sad kad si otišla imam sebe, isuviše.<br /></span><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-6771697864701777265?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-10294046082741763932009-04-29T02:03:00.003+02:002009-04-29T09:19:18.722+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeZqDPHwVI/AAAAAAAABjY/KdioEOYzVRw/s1600-h/5629-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 138px;" src="http://1.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeZqDPHwVI/AAAAAAAABjY/KdioEOYzVRw/s200/5629-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5329897631718555986" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Sećam se samo da je bila<br /> nevina i tanka<br />i da joj je kosa bila<br />topla, kao crna svila<br />u nedrima golim.<br /><br />I da je u nama pre uranka<br />zamiris'o bagrem beo.<br /><br />Sučajno se setih neveseo,<br />jer volim:<br />da sklopim oči i ćutim.<br /><br />Kad bagrem dogodine zamiriše,<br />ko zna gde ću biti.<br />U tišini slutim<br />da joj se imena ne mogu setiti<br />nikad više.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-1029404608274176393?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-73978154158973212972009-04-29T01:55:00.002+02:002009-04-29T09:19:36.492+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeXju9nliI/AAAAAAAABjQ/-kIS7d0i8Z4/s1600-h/5956-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 122px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeXju9nliI/AAAAAAAABjQ/-kIS7d0i8Z4/s200/5956-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5329895324173964834" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Niko ne vidi na njoj tvoje ruke<br />kada prolazim ulicom<br /><br />Niko ne vidi na njoj tvoje prste<br />kad je vratim kući<br /><br />Maleno dugme je opet ušiveno<br />i zakopčani svi snovi visoko do vrata<br /><br />Ja ovu haljinu nežno skidam<br />ja ovu haljinu pažljivo oblačim<br /><br />Ona za mene moć mađije ima<br />volela bih da tvoje ruke na njoj<br /><br />mogu da pokažem svima.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-7397815415897321297?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-56175906620646917602009-04-29T01:39:00.009+02:002009-04-29T01:49:32.547+02:00<div style="text-align: justify;"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeU-W2oC6I/AAAAAAAABjI/kHmrwAEkCLA/s1600-h/5447-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 134px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeU-W2oC6I/AAAAAAAABjI/kHmrwAEkCLA/s200/5447-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5329892483023768482" border="0" /></a><span style="font-size:100%;">U svakom septembru ima nečega nalik na tihe rastanke. </span><br /><span style="font-size:100%;">Primetiš to po igrama koje polako počinju da se sapliću. </span><br /><span style="font-size:100%;">Primetiš to po iskraćalom odelu, koje ostavljaš mlađem bratu. </span><br /><span style="font-size:100%;">Primetiš i po bajkama, koje smo do sad tako lepo izmišljali. </span><br /><span style="font-size:100%;">Primetiš kako nam i bajke sve manje veruju. </span><br /><span style="font-size:100%;">Ustvari, velika je to varka. Baš kao što je i svet sa one strane svoga oka. </span><br /><span style="font-size:100%;">Onome koga posmatraš u ogledalu s nadom, Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. </span><br /><span style="font-size:100%;">Ne veruj ničemu što se može primetiti samo sa jedne strane vida. </span><br /><span style="font-size:100%;">Trči i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap čiste svetlosti.</span><br /><span style="font-size:100%;">Retki su oni koji shvataju granicu slobode. </span><br /><span style="font-size:100%;">Još ređi oni koji shvataju slobodu granice. </span><br /><span style="font-size:100%;">''Ne zidaj vrata veća od kuće'' kažu Eskimi. </span><br /><span style="font-size:100%;">To isto znači što i zidati prozore manje od očiju. </span><br /><span style="font-size:100%;">Stvarno videti, znači: umeti videti kišu kako pada uvis. </span><br /><span style="font-size:100%;">Videti kako padaju uvis krovovi kuća i reke u kojima se talože vrhovi planina. </span><br /><span style="font-size:100%;">Ovako sam to čuo: ''Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma šta su ribe na drveću'' </span><br /><span style="font-size:100%;">Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis. </span><br /><span style="font-size:100%;">I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: ''Niko me na svetu nije pokorio sem mene'' </span></div><span style="font-size:100%;">Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta. </span><br /><div style="text-align: justify;"><span style="font-size:100%;">I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj. </span><br /><span style="font-size:100%;">I snove valja videti kako rastu dok toneš polagano u njih i paraš se, </span><br /><span style="font-size:100%;">baš kao što i ove reči ćutanja, tuđe i moje, tonu noćas, </span><br /><span style="font-size:100%;">a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.</span></div><div style="text-align: left;"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeT56ShAPI/AAAAAAAABjA/_YFx4R46Zy4/s1600-h/5447-fullsize.jpg"><br /></a></div><span style=";font-family:georgia;font-size:100%;" ></span><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-5617590662064691760?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-38245741892402205532009-04-29T00:56:00.001+02:002009-04-29T01:34:59.471+02:00<div style="text-align: justify;"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeKUCbSMxI/AAAAAAAABi4/Iehw9V1bIAI/s1600-h/22528-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 134px;" src="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeKUCbSMxI/AAAAAAAABi4/Iehw9V1bIAI/s200/22528-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5329880760869597970" border="0" /></a>Bio sam neki dan u Banoštoru, u kafani kod "Nane", mnogo sam bio tužan, svaki put neka tuga na mene se navali, kao slon, poklopi me, prignječi; a i ja sam pre svega čovek, pa tek onda sve ostalo; zarđam od tuge, škripim, kloparam od tuge... Sretne me jedna devojka. Veli: ja sam Perina kći. Pera umire.<br /><br />Pera Lapov je moj prijatelj, najveći alas na Dunavu, od Slankamena pa gore do Iloka, gromada od ćoveka, Begečanin jedan sa mnogo dece i mnogo duše, drugarčina i nevoljnik, umetnik riblje čorbe i genije šarana u mundiru, jedna violina od alasa, eto šta je, jedan posto one druge obale na koju sam gledao i plakao.<br /><br />Nađem čamac. Sednem sa nekim ljudima. A tu sam, u istom tom Begeču, negde kod Jame i kod Sretine čarde snimio svoj prvi kratki film "Druga obala" gde je taj isti Pera Lapov, u narodu nazvan Lapoš, igrao glavnu ulogu, zajedno sa Čedom Mihajlovićem. Sedim u čamcu, praznik je, ljudi se vesele, a meni magla u očima, suze, gledam na onu drugu obalu, Perinu obalu, a on leži tamo, preko u Begeču, skvrčen, sasušen od raka.<br /><br />- Što plačeš sinko? - upita me jedna žena i ja joj priznam.<br />- Nemoj da ideš kod Pere - kaže mi jedan čovek - to više nije Pera, to je parče od Pere. Nećeš ga ni prepoznati.<br /><br />Pera je bio bog Dunava. Posejdon Dunava. Sad ga nema na reci. Čamci se ljuljaju, vrbe mi nekako tužnije i pogurenije, ni voda mi ne miriše na proleće, ceo svet mi crn, kod Srete na čardi ne čujem pesmu, plačem tako zbog praznih čamaca. Zbog kanala kojim možda nikad više zajedno nećemo uploviti u Jamu, zbog mene i njega, zbog ljudske sudbine, zbog toga što ne mogu da razumem strahotu; danas si živ, jak kao četiri bizona, čamac na leđima vučeš, a kroz dva meseca jede te nekakva boljka i ti, jednostavno nestaješ.<br /><br />Plakao sam isto zbog Mileta Radujkova kad ga je ubila ista boljka i nije mi bilo jasno kako odjednom čovek može tako da nestane. Kao maslačak. Duneš u njega. I nema ga.<br /><br />Sad mi boluje i Pera Lapov. Najveći alas koga je ikada imao Dunav od Iloka do Slankamena i natrag. I ja siđem na begečku obalu, plačem i pođem, pa se vratim.<br /><br />Neću da vidim Peru takvog. U mom životu nema takvog Pere. Hoću da svi ostanu onakvi kakve sam ih video poslednji put, nasmejani, divni, detinjasti.<br /><br />Sad mi se čini da sam srećan. Pustiću film "Druga obala". Sačuvaću čoveka. Dokle god postoji Begeč i Dunav, ostaće uspomena na njega, alasa čiji je deda bio alas, čiji je otac bio alas, čiji su sinovi alasi, Peru rođenog u čamcu, Peru koji je odrastao u čamcu, Peru koji je, teško meni i njemu, sada u krevetu.<br /><br />Otišao sam u Banoštor. Pobegao. A tuga se još gore navalila na mene, kao dva slona, a druga obala, Perina obala, mahala mi je vrbama i, đavo ga zna zašto, odjednom je počela kiša, pa smo plakali zajedno i Banoštor i ja, i nebo i Dunav.<br /></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-3824574189240220553?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-35743602060587366442009-04-29T00:42:00.006+02:002009-04-29T09:20:27.426+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeHc6YOBzI/AAAAAAAABiw/SQ1W305GHSA/s1600-h/24342-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 136px;" src="http://3.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeHc6YOBzI/AAAAAAAABiw/SQ1W305GHSA/s200/24342-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5329877614793197362" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><b>1.</b><br /><br />Sve nas je,<br />evo<br />manje<br />bez povratnih karata i prtljaga<br />u ovom životu gde grlo rđa od alkohola<br />i nežnosti,<br />a žene namerno nose tugu sa one strane<br />do koje nikad ne dopiru naše utrnule ruke.<br /><br />Riču mi prazne boce ispod čela.<br />Riču kao preklana bela telad.<br />Zaudara mi duša na bezbroj najlepših očiju.<br />Na slavoluke i luke.<br />Na lutke i belutke.<br /><br />Riču mi prazne boce u glavi.<br />Molim da neko razume ove dobre trenutke<br />kad ležim na mokroj travi<br />sa suzama suvim i plavim.<br />Molim da neko razume što imam u mesu šume<br />i neba rumen grumen,<br />dok ćutim ovako glasno i urlam ovako ćutke.<br /><br /><b>2.</b><br /><br />Šefe,<br />ako boga znate, šefe,<br />kad polazi poslednji voz u naše slepoočnice?<br />Ako ima vremena,<br />pustite nas da se ljubakamo ovako među prtljagom.<br /><br />Otvorite širom sve skretnice.<br />I blombirajte kočnice.<br /><br />Ima nekad<br />pa nam je neko veče životinjski drago,<br />a ni sami ne znamo zašto je drago.<br />Ima nekad,<br />pa se po neka stara noć dugo seća<br />naših prstiju isprljanih od krvi<br />i poljubaca koje smo u pola cene prodavali.<br /><br />Možda smo iskreno hteli da se ova stanica zove:<br />sreća.<br />Pa šta ako i nije: sreća?<br />Možda se mi i nikad nismo poznavali<br />a sve vreme se mislilo<br />da smo se divno poznavali.<br /><br />Šefe,<br />ako boga znate, šefe,<br />kad ide poslednji oz u naše izgužvane<br />prastare kože?<br /><br />Da li primate možda umesto novca cveće?<br />U redu:<br />napišite nam dve karte dokle se za jedan buket može,<br />a neće,<br />a nikako se neće,<br />a užasno se neće.<br /><br /><b>3.</b><br /><br /><span style="color: rgb(204, 204, 204);">Kad ti voz ode,<br />sakrij pod pazuh smotuljak moga duha.<br />Biće mi lakše da sve zaboravim<br />ako znam da me se neko seća.<br /><br />Biće mi lakše ako znam<br />da smo skuplje plaćeni tamo<br />gde smo se besplatno delili,<br />nego gde smo se pogađali i prodavali.<br /><br />Inače,<br />ako misliš da se ova stanica zove: sreća,<br />izvini,<br />uopšte se ne zove: sreća.<br />Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali,<br />izvini,<br />mi smo se divno poznavali.<br /><br />Hoću da podelimo noćas<br />ovu poslednju krišku sna i ćutanja<br />i sažvaćemo je<br />svako nad svojim krilom alapljivo i gladno.<br /><br />Zar ne nalaziš da je dirljivo smešna<br />ova mala čekaonica između lutanja i lutanja?<br /><br />U redu:<br />presedećemo još koji nestrpljiv sat,<br />a onda jutarnjim vozovima otputovati,<br />otputovati,<br />otputovati,<br />bajagi – iznenadno.</span><br /><br /><b>4.</b><br /><br />Ostani tako i ćuti.<br />Pogledaj: pod oknom trg.<br /><br />Mala drolja – subota u krznu od inja.<br />Sasvim mala,<br />mala zabludela subota<br />sa podsuknjom od taftanog praskozorja<br />i brošem uličnog fenjera od prekoputa.<br /><br />Voleo bih da shvatiš zašto sam ponekad tako vreo<br />kao jug.<br />Pa ja sam,<br />rođeno moje,<br />u krvi stvarno jug.<br /><br />Jug moraš da razumeš zašto je i plugu drug.<br />Moraš to da razumeš dok se ovo severno lišće<br />kovitla,<br />kovitla u krug<br />i vetar kroz naše glave<br />rominja,<br />plače<br />i luta.<br /><br />Jug moraš da razumeš zašto ore,<br />ore,<br />ore ...<br /><br />Jug moraš da razumeš ove zore.<br />I kroz sve zore.<br /><br />I da oprostiš što ništa bolje ne umem da ti kažem<br />sad kad se poslednji put voli.<br /><br />I da oprostiš što te ranjavim poljupcima<br />budim iz sna.<br /><br />Ali ako smo se u ovoj čekaonici naše ljubavi<br />poskidali goli,<br />od strašnog umora,<br />od strašne sramote goli,<br />- onda bar budimo kako treba goli<br />od zvezdanih visina do dna.<br /><br /><b>5.</b><br /><br />Sedi malo i ćuti.<br />Pogledaj za oknom: lađe. Svaka u oku po jedno uzglavlje ima.<br />Odlaze u svoje meblirane zalive<br />da sruše jarbole butina i skinu jedra veša,<br />da se pošteno odmore od plovidbe među gadovima.<br />Spuštaju kapke na srcu jeftine prodavnice šarenila<br />sa poderanim čarapama i prstenjem od lima.<br /><br />Vuku se ulicom našminkane fabrike mleka<br />koje su dojile prolaznike ko zna po kakvim gradovima.<br /><br />Pogledaj:<br />za oknom nebo izvrnulo dlan.<br />Lete trotoarom papirići neba i jeseni<br />kao pregršt uvelih makova.<br /><br />Tako bih želeo da svi usne<br />jedan veliki i topli san.<br />I ovi železničari,<br />što se odvlače posle noćne smene<br />u trećerazredne hotelske sobe svojih brakova,<br />i ovi sa šeširima,<br />i sa kapama,<br />svi što su pretplaćeni na sigurnost,<br />na isti ukus nežnosti i topline,<br />tamo gde se iz dana u dan istim lažima<br />ispisuje ta isto bespomoćna hronika,<br />tamo, gde kad se probude<br />ostavljaju samo oblike svoga tela<br />u vrelom zadahu posteljine<br />i pljuju na pod,<br />i kašlju u ogledalo dok se umivaju,<br />i mokre u vedro ispod umivaonika.<br /><br /><b>6.</b><br /><br />Ja znam sva svratišta i zavetrine.<br />I garsonjere – šiparice<br />čiji poljupci imaju ukus maminih saveta<br />i ostavljaju po koži stidljive tragove.<br /><br />I budoare – udovice<br />gde te teraju da se skidaš pred slikama pokojnika,<br />pred ogledalima<br />i psima.<br /><br />I ćumeze – matore frajle<br />gde ti pred noge skrušeno prostiru pragove<br />i čuvaju u patosu svrčke kad dođe zima.<br />Moja ljubav je stanica.<br />Bunovna čekaonica<br />u kojoj nema vremena ni da dosadi ni da zaboli.<br />Jedva ću stići pre odlaska<br />da se umijem u tvojoj žutoj kosi loman.<br /><br />Hreo bih toliko toga da ti kažem.<br />a ne umem,<br />ne umem ništa bolje sad,<br />kad se voli,<br />poslednji put uoči brodoloma.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-3574360206058736644?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-88851541417924917822009-04-29T00:34:00.002+02:002009-04-29T00:38:51.018+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeFbqj00TI/AAAAAAAABig/kG8EpA2auSA/s1600-h/24394-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 133px;" src="http://4.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeFbqj00TI/AAAAAAAABig/kG8EpA2auSA/s200/24394-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5329875394343784754" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Putujemo, bar u snu noćas<br />opet u Moskvu,<br />spremi brijače, rupce i kravate.<br />Zaštitiće nas tama i samoća<br />koje begunce uvek štite i prate.<br /><br />Projurićemo kolima munjevito<br />kao što jure s kraljem zemlje strane<br />da ne bi, odnekuda, dopao rane,<br />i srcem ću te zaklanjati pritom.<br /><br />U vozu nemoj se bojati konduktera, -<br />deca i mrtvi ne plaćaju karte.<br />I da te spaze, sumnjam da će da te vrate<br />i da pogode s kime u svet smeram.<br /><br />Prevešću te neopaženo do cilja<br />kao što opasne i dragocene stvari<br />preko granice<br />prevezu krijumčari.<br /><br />Uzećemo sobu na petom katu,<br />ili već koji bude bio krajni,<br />tako opet blizu oblaku i jatu<br />doživećemo draž strepnji i tajni.<br /><br />Danju budi svetlost, noću pramen mraka,<br />da nas ne oda kakva sitnica glupa,<br />da ne opaze kako uza me stupaš<br />ni ljudi niti koji od vukodlaka.<br /><br />Tako možemo i gde se čita i ruča,<br />u crkve i na groblja zajedno pasti.<br />Polazimo u zimu i, za svaki slučaj,<br />ponesi svoj vuneni džemper pepeljasti.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-8885154141792491782?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-79551499894500194122009-04-29T00:22:00.002+02:002009-04-29T09:20:02.769+02:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeCR-LpSYI/AAAAAAAABiQ/wK9pnNy-z0U/s1600-h/23365-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 138px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/SfeCR-LpSYI/AAAAAAAABiQ/wK9pnNy-z0U/s200/23365-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5329871929277499778" border="0" /></a><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Moj svet se sastoji od misli mutnih,<br />od srca pometenoga,<br />od onoga što u bolu dokučim,<br />što naslutim,<br />moj svet se sastoji od nedorečenoga.<br /><br />Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,<br />od priželjkivanja<br />da ga ima negde gore,<br />od prigovora njegovim zakonima,<br />njegovoj volji da čovek bude stvoren.<br /><br />Moj svet se sastoji od nespokojstva,<br />od prezanja pred svačim,<br />u njemu su i skrušenosti blage svojstva<br />i pobuna<br />što čovek prođe tek što zakorači.<br /><br />Moj svet se sastoji od onoga<br />što se misli kad je ponoćna tama,<br />nestalniji je moj svet od dima,<br />od tuge tiši.<br />Stotinu vasiona svet sad u meni ima<br />i stotinu krugova čistilišnih.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-7955149989450019412?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-2147730981617135683.post-26154989518861972302009-04-29T00:04:00.005+02:002009-04-29T00:34:08.652+02:00<div style="text-align: justify;"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sfd98hLi1lI/AAAAAAAABiI/JrrhKoOZnrI/s1600-h/24406-fullsize.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer; width: 200px; height: 144px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_ey_4sl0nHK4/Sfd98hLi1lI/AAAAAAAABiI/JrrhKoOZnrI/s200/24406-fullsize.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5329867162668684882" border="0" /></a>Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.<br />I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu…<br />Takva je nasa duša. Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmeju, zabole. Ponekad namerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuđe nebo i uzalud tražimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali čeznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalačkih ljubavi. Pa se naprežemo da čujemo onaj letnji povetarac što je šaputao u krošnjama drveća ispod kojeg smo se, držeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali… umesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo.<br />Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle… nema više ni parnjača ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu čeka uzdrhtalog srca. Niti iščekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put pročitamo reči koje su drhtavom rukom pisane; “ljubim te”, “mislim na tebe”, “nedostaješ mi”. Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine… Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobeći ne može.<br />Čak i kada bi znali put što vodi u zaborav, mi ne bi pošli njime. Već se uvek istom stazom vraćamo što vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine… I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostižnim obalama što nas svake noći zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da ćemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena. A kad se pogledamo u ogledalo… vidimo ispod očiju nekoliko sitnih kapi… blistavih… slanih…<br /></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/2147730981617135683-2615498951886197230?l=proezijaipoza.blogspot.com' alt='' /></div>Урбана Стоногаhttp://www.blogger.com/profile/07788667332898416968noreply@blogger.com